Biopsija kože- kompletan vodič za pacijente

Ukoliko primetite bilo kakvu sumnjivu promenu na kožu, imate osipe, crvenilo ili ste primetili veći broj novih mladeža, prvi korak je dermatološki pregled. Nakon detaljnog pregleda, dermatolog može predložiti neku od procedura među kojima su i dermoskopija, ali i biopsija kože. Ova dijagnostička procedura od velike je pomoći kada treba tretirati i lečiti određena stanja i promene na koži. Na primer, ona je jedini način da dermatolog potvrdi da li je reč o melanomu- najređem, ali istovremeno i najopasnijem raku kože. A ako se otkrije na vreme, melanom je izlečiv.
Dermatolog će predložiti biopsiju kože u svim onim slučajevima kada dermatološki pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. Uz određene druge analize, kao što su analize krvi i urina, biopsija kože potrebna je u sledećim slučajevima:

• kada postoji sumnja na bakterijske, gljivične ili virusne infekcije kože;
• kada na koži postoje oštećenja, sumnjive lezije, aktinične keratoze;
• u slučaju sumnje na tumorske promene mladeža;
• postoje sumnjive mrlje, fleke i hiperpigmentacije na koži;
• u slučaju raznih ošećenja tkiva;
• kada postoje određene izrasline;
• u slučaju sumnje na tumor;
• u slučaju bilo kakvih drugih sumnjivih promena na koži.

Biopsija kože nije samo dijagnostička metoda, već služi i za praćenje toka bolesti i kada treba utvrditi koje terapijske opcije su najbolje za pacijenta. Patološko ispitivanje tkiva utvrdiće da li je reč o benignoj ili malignoj promeni, a takođe, utvrđuje se i razlika između različitih vrsta tumora. Pacijenti su najčešće veoma uplašeni i strahuju od rezultata biopsije. Važno je naglastiti da u najvećem broju slučajeva biopsija ne pokaže malignu bolest, već su to najčešće određena hronična zapaljenska stanja. Određene patohistološke analize tkiva mogu da ukažu čak i na povećane rizike od nastanka tumora, što je veoma važno kako bi se pratilo stanje pacijenta i adekvatno reagovalo.

U zavisnosti od promene na koži i količine tkiva koje je potrebno analizirati, primenjuje se jedna od tri osnovne tehnike biopsije kože.

• Shave (šejv) biopsija izvodi se tako što se posebnim nožićem, sličnim žiletu, uklanja površinski sloj kože. Uzima se minimalna količina tkiva za analizu, najčešće prečnika oko 3 mm.
• Punch (panč) biopsija, odnosno inciziona biopsija, podrazumeva uzimanje uzorka pomoću cilindričnog instrumenta različitih veličina (2, 3, 6 ili 8 mm), u zavisnosti od veličine promene koju je potrebno obuhvatiti.
• Eksciziona biopsija primenjuje se kada je potrebno ukloniti celu promenu ili veći deo kože. Izvodi se hirurškim skalpelom i često ima i dijagnostičku i terapijsku ulogu.

Postoji i aspiraciona biopsija (punkcija), kada se pomoću igle uzima telesna tečnost, poput krvi ili sekreta, radi daljeg ispitivanja.

Važno je da uzorak bude reprezentativan, odnosno da količina uzetog tkiva bude dovoljna za postavljanje tačne analize i dijagnoze.

Moguće je da ćete biti zabrinuti kada vam nakon dermatološkog pregleda lekar saopšti da je potrebno uraditi biopsiju kože. Važno je imati poverenje u stručnost dermatologa, jer je cilj procedure postavljanje tačne dijagnoze i određivanje adekvatne terapije.

Postupak izgleda ovako:

• Nakon razgovora sa lekarom i objašnjenja svih detalja zahvata, potpisuje se saglasnost za izvođenje biopsije.
• Tokom procedure pacijent je budan i svestan. U kožu i potkožno tkivo ubrizgava se lokalni anestetik. Može se osetiti blago peckanje dok koža ne utrne, nakon čega se bol ne oseća.
• Mesto promene i okolna koža dezinfikuju se antiseptičnim rastvorom, a područje se prekriva sterilnom kompresom.
• U zavisnosti od vrste i veličine promene, koristi se odgovarajuća tehnika uzimanja uzorka.
• Najčešće se uzima manja količina tkiva i rana se ostavlja da spontano zaraste uz kompresivni zavoj. Ukoliko je uzet veći uzorak, rana se zašiva, a konci se uklanjaju nakon 5 do 14 dana, u zavisnosti od brzine zarastanja.
• Uzorak se potom šalje u laboratoriju na patohistološku analizu.

Postoje i takozvane „eks tempore“ biopsije, koje se rade tokom hirurških zahvata kada je potrebno da patolog u kratkom roku proceni da li je reč o malignoj promeni.