Biopsija kože

Biopsija kože je medicinska procedura ili tehnika koja podrazumeva uzimanje malog uzorka ćelija ili tkiva kože radi daljeg ispitivanja i postavljanja tačne dijagnoze.

Biopsija kože je od velikog značaja za postavljanje precizne dijagnoze kada postoji sumnja na određena oboljenja. Izvodi se tako što se pacijentu uzima mali uzorak kože koji se zatim šalje na patohistološku analizu. Intervencija je vrlo jednostvna, bezbolna i traje oko 20 minuta. U onim slučajevima kada sam dermatološki pregled nije dovoljan kako bi se postavila tačna dijagnoza, potrebno je otkloniti sumnje ili potvrditi dijagnozu, dermatolog može predložiti biopsiju kože. Kada stignu rezultati, lekar će sa sigurnošću moći da utvrdi o čemu je reč, ustanovi terapiju i predloži dalje korake u lečenju. Kako izgleda samo izvođenje biopsije kože, kako da se pripremite? Da li ova procedura nosi određene rizike, koliko se čekaju rezultati? Kako da znate kod koga da obavite biopsiju? U našem tekstu su svi detalji.

Šta podrazumeva biopsija kože?

Samu proceduru obavlja lekar specijalista dermatologije, a pacijentu se daje lokalna anestezija kako bi sve prošlo što bezbolnije. Uzorak kože se potom šalje na patohistološku analizu, koja će pokazati sve informacije o strukturi ćelija kože, njihovom sastavu i eventualnim promenama. Tkivo se analizira posmatranjem pod mikroskopom, a u određenim slučajevima biće potrebno uraditi i molekularno- biološku dijagnostiku. Patohistološka analiza je ključna, a osim medicinske tehnike, veoma je važno i iskustvo samog patohistologa. Ovo je posebno bitno onda kada postoji sumnja na retka kožna oboljenja ili tumore.

Kada je neophodno uraditi biopsiju kože?

Ukoliko primetite bilo kakvu sumnjivu promenu na kožu, imate osipe, crvenilo ili ste primetili veći broj novih mladeža, prvi korak je dermatološki pregled. Nakon detaljnog pregleda, dermatolog može predložiti neku od procedura među kojima su i dermoskopija, ali i biopsija kože. Biopsija kože je veoma značajna procedura i od ogromne je pomoći kada treba tretirati i lečiti određena stanja i promene na koži i ispod nje. Recimo, ova procedura je jedini način da dermatolog potvrdi da li je reč o melanomu- najređem, ali istovremeno i najopasnijem raku kože. A ako se otkrije na vreme, melanom je izlečiv.
Dermatolog će predložiti biopsiju kože u svim onim slučajevima kada dermatološki pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze i određivanje terapije. Uz određene druge analize, kao što su analize krvi i urina, biopsija kože potrebna je u sledećim slučajevima:

• kada postoji sumnja na bakterijske, gljivične ili virusne infekcije kože;
• kada na koži postoje oštećenja, sumnjive lezije, aktinične keratoze;
• u slučaju sumnje na tumorske promene mladeža;
• postoje sumnjive mrlje, fleke i hiperpigmentacije na koži;
• u slučaju raznih ošećenja tkiva;
• kada postoje određene izrasline;
• u slučaju sumnje na tumor;
• u slučaju bilo kakvih drugih sumnjivih promena na koži.

Biopsija kože nije samo dijagnostička metoda, već služi i za praćenje toka bolesti i kada treba utvrditi koje terapijske opcije su najbolje za pacijenta. Patološko ispitivanje tkiva utvrdiće da li je reč o benignoj ili malignoj promeni, a takođe, utvrđuje se i razlika između različitih vrsta tumora. Pacijenti su najčešće veoma uplašeni i strahuju od rezultata biopsije. Važno je naglastiti da u najvećem broju slučajeva biopsija ne pokaže malignu bolest, već su to najčešće određena hronična zapaljenska stanja. Određene patohistološke analize tkiva mogu da ukažu čak i na povećane rizike od nastanka tumora, što je veoma važno kako bi se pratilo stanje pacijenta i adekvatno reagovalo.

Biopsija kože: tri različite tehnike

U zavisnosti od uzorka tkiva kože koje je potrebno analizirati, izvodi se jedna od sledeće tri tehnike biopsije kože.

• Shave (šejv) biopsija izvodi se tako što se posebnim nožićem, sličnim žiletu, uzima površinski deo kože. Uzima se minimalna količina tkiva za analizu, prečnika oko 3mm;
• Punch (panč) biopsija ili inciziona biospija podrazumeva uzimanje dela tkiva pomoću cilindričnih nožića različitih veličina (od 2, 3, 6, 8mm), zavisno od prečnika kože koju treba obuhvatiti;
• Eksciziona biopsija radi se u onim slučajevima kada je za analizu potrebno uzeti čitavu izraslinu ili deo kože. Izvodi se pomoću hirurškog skalpela.

Postoji i takozvana aspiraciona biopsija ili punkcija, kada se pomoću izgle uzima neka telesna tečnost (krv, urin, sekret). Uzorak mora biti reprezentativan, odnosno, količina uzetog uzorka mora biti dovoljna da može da dovede do tačne alanize i dijagnoze.

Biopsija kože- da li je potrebna priprema?

Pre samog izvođenja biopsije, dermatolog je već detaljno upućen u vašu ličnu i porodičnu anamnezu, istoriju bolesti. Ipak, važno je da lekaru napomenete sledeće:

• alergični ste na određene lekove, hranu, lokalne anestetike ili antiseptike;
• trudni ste ili sumnjate da ste trudni;
• imate poremećaje krvnog sistema;
• imali ste obilnija krvarenja nakon ranijih medicinskih zahvata;
• uzimate lekove za razređivanje krvi,
• koristite određene suplemente ili homeopatske lekove;
• imali ste određene kožne infekcije, kao što je impetigo (zarazno gnojno zapaljenje površine kože).

Biopsija kože- kako izgleda procedura?

Moguće je da ćete biti uplašeni i zabrinuti kada vam nakon dermatološkog pregleda vaš lekar saopšti da je potrebno uraditi biopsiju kože. Zato je ključno da verujete svom dermatologu, jer je to lekar koji ima iskustvo i stručnost. Tada nema razloga za strah i paniku, a biopsija će samo pomoći lekaru da ustanovi da li postoji oboljenje i ako postoji, o kakvom oboljenju se u vašem slučaju tačno radi.
Kada je reč o biopsiji kože, ona izgleda ovako:

• Nakon razgovora sa lekarom koji će vam predočiti sve detalje zahvata i upoznati vas sa eventualnim rizicima, potpisaćete pristanak za obavljanje biopsije;
• Tokom procedure bićete budni i svesni. Kako bi biopsija prošla što bezbolnije u kožu i potkožno tkivo ubrizgava se lokalni anestetik. To se izvodi izuzetno tankom iglom i možete osećati blago peckanje dok koža ne utrne. Nakon toga, ne bi trebalo da osećate bilo kakav bol niti nelagodnost tokom uzimanja biopsionog uzorka;
• Deo kože koji je pod promenom i okolni deo čisti se antiseptičnim rastvorom, ivice promene na koži se obeležavaju markerom i potom se koža prekriva sterilnom kompresom sa otvorom u centru;
• U zavisnosti od promene na koži i količine tkiva koje je potrebno uzeti za patohistološku analizu, dermatolog će koristiti jednu od tri pomenute tehnike;
• Najčešće, uzima se minimalna količina kože i rana se ostavlja da sama, spontano zaraste. Mesto biopsije previja se kompresivnim zavojem. U situacijama kada je uzet veći uzorak kože, rana se zašiva, a konci se vade nakon 5 do 7 ili 12 do 14 dana. To zavisi od veličine rane i brzine samog zarastanja kože;
• Biopsioni uzorak se zatim šalje u laboratoriju na patohistološku analizu kojom se analizira sve ono što je lekar tražio.

Postoje i takozvane “eks tempore” biopsije koje se izvode tokom određenih hirurških zahvata, kada patolog treba u veoma kratkom roku da analizira tkivo i utvrdi da li je reč o malignom tumoru ili ne.

Koliko traje biopsija kože, da li je procedura bolna?

Izvođenje biopsije kože traje oko 20 minuta, uključujući tu i pripremu pacijenta i uzimanje uzorka. Zahvaljujući lokalnoj anesteziji koja se ubrizgava u tkivo sa kojeg se uzima uzirak, biopsija je bezbolna procedura.

Kada mogu očekivati rezultate?

U najvećem broju slučajeva, rezultati patohistološke analize biće gotovi za 7 do 10 dana. Retko, najčešće kada je potrebno uraditi dodatne provere i analize, čeka se do mesec dana. Čist uzorak ili negativan uzorak znači da nisu pronađene nikakve patološke promene van ivica uzetog uzorka. U slučaju da je uzorak pozitivan, biće potrebno lečenje, određivanje terapije i preduzimanje narednih koraka.

Šta nakon obavljene biopsije?

Na osnovu rezultata biopsije i detaljnog kliničkog pregleda, dermatolog donosi odluku o daljoj terapiji i lečenju. Ukoliko imate bilo kakve sumnje uvek možete potražiti drugo stručno mišljenje. U određenim situacijama, sam lekar može zatražiti mišljenje svog kolege, kako bi bio potpuno siguran u postavljenu dijagnozu.

Da li postoje rizici od biopsije kože?

Biospija kože je potpuno rutinska i najčešće izvođena dermatološka procedura. Iako je potpuno bezbedna i sigurna, važno je naglasiti da uvek mogu postojati određene nuspojave. One mogu biti:

• Veoma blag do umeren bol na mestu sa kojeg je uzet uzorak;
• Krvarenje za vreme i nekoliko sati nakon intervencije;retko se javlja produženo krvarenje,
• Infekcija kože, hematom ili alergijska reakcija kože i potkožnog tkiva na konac. Ukoliko se to desi, odmah se javite lekaru,
• Postoji mogućnost od formiranja ožiljka na mestu intervencije. Međutim, taj ožiljak je najčešće u obliku male, jedva vidljive linije. Ožiljak ćete tretirati određenim gelovima ili mastima koji će pomoći da on bude što manje primetan.

Kako negovati ranu nakon biopsije kože?

Važno je da omogućite rani da što brže i lepše zaraste. Sve dok nosite zavoj, nemojte kvasiti ranu. Imajte u vidu da koža na nogama i stopalima sporije zarasta od kože na ostatku tela.
Ukoliko je lekar tako naglasio, menjajte redovno zavoje. Pre toga, obavezno:

• Dobro operite ruke toplom vodom i sapunom pre nego što dodirnete mesto na kojem na kojem je rađena biopsija;
• Operite toplom vodom ranu i sačekajte da se osuši;
• Zatim možete namazati tanak sloj kreme koja pomaže zarastanje kože, može to biti i običan vazelin;
• Stavite kompresivni zavoj na ranu.

Nastavite da održavate pravilnu higijenu rane sve dok je to neophodno, odnosno, do skidanja konaca ili još neko vreme ako je potrebno.

Biopsija kože- cena i dodatna pitanja

Na stranici Cenovnik možete pogledati cene svih procedura i tretmana koje izvodimo. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica i dodatnih pitanja, znajte da vam naš stručan tim lekara uvek stoji na raspolaganju. Zakažite pregled, pozovite nas na 064/237-0707 ili nam pišite na mail imedic.rs@gmail.com.