Hirurško uklanjanje mladeža

Mladeži (nevusi) su u najvećem broju slučajeva benigne promene na koži nastale umnožavanjem melanocita — ćelija koje proizvode pigment melanin. Kada se melanociti organizuju u grupe, formiraju se pigmentne promene koje nazivamo mladeži.

U zavisnosti od dubine na kojoj se nalaze melanociti, mladeži mogu biti:

• površinski — ravni ili blago izdignuti, braon do crne boje
• intradermalni — izraženije izdignuti, ponekad na peteljci, često ružičasti ili boje kože

Većina mladeža je potpuno bezopasna. Međutim, nekontrolisano umnožavanje melanocita može dovesti do razvoja melanoma, najređeg ali i najopasnijeg oblika raka kože. Upravo zato su redovne kontrole mladeža i dermoskopski pregledi od ključnog značaja.

Pojava mladeža najčešće je uslovljena genetikom i izlaganjem UV zračenju. Preterano sunčanje i korišćenje solarijuma povećavaju rizik od nastanka novih pigmentnih promena. Hormonske promene takođe mogu uticati na pojavu novih mladeža, naročito u pubertetu i tokom trudnoće. U tim periodima preporučuje se dermatološka kontrola, posebno ukoliko dođe do promena u izgledu postojećih mladeža.

Mladeži mogu biti urođeni ili stečeni. Urođeni su prisutni od rođenja, dok se stečeni javljaju tokom života.

Najčešće ih delimo na:

• Tipične mladeže
  Simetrični, jednobojni (svetlo do tamno braon), jasnih ivica. Uglavnom se ne menjaju tokom vremena.
• Atipične (displastične) mladeže
  Asimetrični, nepravilnih ivica, često višebojni i veći od 6 mm. Ove promene zahtevaju redovno praćenje jer nose povećan rizik za razvoj melanoma.
• Sindrom atipičnih mladeža
  Osobe koje imaju više od 100 mladeža, od kojih je najmanje jedan atipičan, spadaju u rizičnu grupu i zahtevaju redovne kontrole.

Važno je napomenuti da se melanom može razviti i na koži gde prethodno nije postojao mladež.

Mladeži okruglog oblika, iste boje i jasnih ivica uglavnom su dobroćudni. Ne menjaju oblik i ne povećavaju se. Važno je uočiti neku od sledećih promena na mladežima:

• promena veličine;
• ivice su nejasne, iskrzane;
• imaju različite boje po sebi;
• svrab, crvenilo, bol, krvarenje;
• formiranje kraste.

Ukoliko ste mladež povredili ili zakačili, takođe je bitno da se javite lekaru koji će obaviti dermoskopski pregled. Pomoću dermatoskopa koji nekoliko desetina puta uvećava površinu kože dermatolog će pregledati mladeže i druge pigmentacije na koži. Pregled traje kratko, a uočava se svaka, pa i najmanja promena na koži. Dermoskopski pregled može otkriti melanom u ranoj fazi, kao i razliku između dobroćudnih i zloćudnih promena na koži.

Mladež je potrebno ukloniti ukoliko lekar nakon detaljnog pregleda posumnja da je određeni mladež rizičan i postoji sumnja u uredan nalaz. Takođe, mladeži se uklanjanju i iz estetskih ili praktičnih razloga- kada ih lako možemo povrediti i zakačiti. Odnosno, nalaze se na mestima gde nam smetaju ili nam se jednostavno ne sviđa kako izgledamo sa određenim mladežima.

Postoji nekoliko načina kojima je moguće ukloniti mladež:

• Hiruško uklanjanje mladeža- jedini siguran način da se trajno uklone sve ćelije mladeža;
• Radiotalasno uklanjanje mladeža radi se samo kada je mladež na dubini koju može zahvatiti radioatalasni nož;
• Lasersko uklanjanje mladeža podrazumeva takozvanu evaporaciju, odnosno “isparavanje” mladeža.

Hirurško uklanjanje mladeža izvodi se u lokalnoj anesteziji i predstavlja standardnu, rutinsku proceduru u dermatološkoj praksi. Nakon primene anestetika, lekar uklanja mladež elipsastom ekscizijom zajedno sa minimalnom, ali bezbednom marginom okolnog zdravog tkiva.

Cilj ovakvog pristupa je potpuno odstranjivanje promene u celosti, čime se smanjuje rizik od ponovnog rasta. Uklonjeno tkivo se obavezno šalje na histopatološku analizu, koja daje konačnu informaciju o prirodi promene.

Intervencija traje kratko, a pacijent tokom zahvata ne oseća bol — eventualno blagu nelagodnost prilikom davanja anestezije.