Sve što treba da znate o mladežima – objašnjava dr Marina Ćirović

Mladeži su jedna od najčešćih promena na koži i gotovo svako ih ima, ali koliko zapravo znamo o njima? Dr Marina Ćirović, specijalista dermatovenerologije u našoj poliklinici iMedic, objašnjava šta su mladeži, zašto je njihov pregled važan i kada ih treba ukloniti.

Mladeži su benigne strukture sačinjene od ćelija koje se zovu melanociti. To su ćelije prisutne u našoj koži, ali i u nekim drugim tkivima — poput ovojnica oka i moždanih ovojnica. Kada se nalaze u koži, melanociti su odgovorni za proizvodnju pigmenta melanina, koji našoj koži daje boju i ten.

Ono što određuje kako će mlade izgledati jeste upravo položaj melanocita u koži. Kada su organizovani površinski, u takozvanom bazalnom sloju epidermisa, formiraju mladeže koji su ravni, u ravni kože — najčešće prepoznatljivi kao okrugle ili ovalne tačke različitih nijansi braon boje. Kada se melanociti organizuju dublje, u dermisu, nastaju izdignuti mladeži koji delimično stoje iznad ravni kože. Upravo ovi drugi često zbunjuju pacijente — mogu podsećati na fibrome ili bradavice, pa mnogi dolaze na pregled misleći da se radi o nekoj drugoj promeni.

Zašto je pregled mladeža važan — i šta je dermoskop?

Mladeži na koži mogu ličiti na druge promene, ali i druge promene mogu ličiti na mladeže. Upravo zbog toga se pregled ne radi golim okom, već uz pomoć aparata koji se zove dermoskop ili dermatoskop. Suštinski, to je lupa koja koristi različite nivoe uvećanja i — što je ključno — polarizovano i nepolarizovano svetlo. To dermatologu omogućava da vidi strukture koje nisu vidljive golim okom i tako razlikuje mladeže od svih drugih promena na koži.

A zašto je to razlikovanje toliko važno? Zato što u tom spektru promena postoje i benigne i maligne. Maligne promene — karcinomi kože i posebno melanom, koji nastaje upravo od melanocita — potrebno je ukloniti kako ne bi ugrozile opšte zdravlje. Melanom je veoma agresivan maligni tumor, ali ako se otkrije na vreme, uklanjanjem se spasava život.

Zato je preporuka da svaka osoba posle 20. godine jednom godišnje uradi preventivni pregled čitave kože — i to ne pregled golim okom, već dermoskopski pregled. On služi kao osnovni skrining u cilju ranog otkrivanja melanoma.

Digitalna dermoskopija — praćenje mladeža u vremenu

Postoje situacije kada dermatolog na osnovu jednog pregleda ne može odmah doneti konačnu odluku — posebno kada su u pitanju pigmentne promene, jako male promene, ili uredni mladeži koji pokazuju znake rasta. U tim slučajevima nije dovoljno pogledati promenu samo jednom, već je potrebno pratiti je u vremenu. To znači uraditi pregled danas, a zatim videti tu istu promenu za mesec dana, za tri meseca ili za šest meseci — i utvrditi da li se, i na koji način, menja.

Da bi to praćenje bilo precizno, promene je potrebno fotografisati. Fotografije se mogu praviti i pametnim telefonom, ali takav sistem čuvanja je nepraktičan, a kvalitet snimaka po pravilu lošiji. Upravo tu na scenu stupa digitalni dermoskop. Digitalna dermoskopija omogućava praćenje mladeža i drugih promena na koži u visokoj rezoluciji i znatno većem uvećanju nego što to pruža ručna dermoskopija. Fotografije se čuvaju u softveru namenjenom isključivo za tu svrhu, što omogućava veću preciznost u postavljanju dijagnoze. U našoj poliklinici iMedic koristi se Canfieldov D2 dermoskop, koji pruža izuzetno visok kvalitet snimaka na različitim nivoima uvećanja i sa različitom polarizacijom svetla.

Kada se posle tri ili šest meseci napravi kontrolna slika i uporedi sa prethodnom, moguće je uočiti i najsuptilnije promene — one koje golim okom nikada ne bismo videli. Ako se ustanovi da se promena menja, donosi se odluka da se ukloni i pošalje patologu na pregled.

Važno je naglasiti — nije potrebno fotografisati sve mladeže. Fotografišu se samo oni za koje postoji sumnja da će se menjati. Sama svrha digitalne dermoskopije je da se smanji broj nepotrebnih uklanjanja. Za osobe koje ne žele ožiljke ili bespotrebne intervencije, praćenje promena u vremenu je način da se interveniše samo kada je zaista neophodno.

Ko je u povećanom riziku od melanoma?

Na osnovu inicijalnog dermoskopskog pregleda, dermatolog procenjuje koliko mladeža pacijent ima, kakvi su oni i da li postoje atipični mladeži. Na osnovu toga se određuje kategorija rizika — i za pacijenta i za lekara — i odlučuje se o tome koliko često treba dolaziti na kontrole i da li je potrebno fotografisati veći broj promena.
Za osobe koje nisu u povećanom riziku, preventivni pregled jednom godišnje sasvim je dovoljan. Za one sa povećanim rizikom važe češće kontrole i detaljnije praćenje.
A ko spada u tu grupu povećanog rizika? Dr Marina Ćirović izdvaja nekoliko faktora:

• Svetlija put i fototip kože — osobe koje se lako zacrvene na suncu, ali gotovo nikad ne mogu da potamne, koje imaju svetle oči i svetlu kosu, svrstavaju se u takozvane fototipove jedan i dva i nose veći rizik.
• Veliki broj mladeža — smatra se da više od 50 mladeža povećava rizik od razvoja melanoma.
• Porodična istorija — osobe koje u porodici imaju bliskog srodnika koji je imao melanom, ili su same imale melanom ranije u životu, u povećanom su riziku.
• Prethodni maligni tumori kože — osobe koje su imale druge vrste karcinoma kože takođe su u rizičnoj grupi.
• Opekotine od sunca u detinjstvu — izlaganje suncu i opekotine pre 18. godine života smatraju se faktorom koji povećava rizik od kasnijeg razvoja melanoma.
• Upotreba solarijuma — veštačko UV zračenje, baš kao i prirodno sunčevo, povećava rizik od melanoma, bez obzira na fototip kože.

Kako se mladeži uklanjaju?

Kada se donese odluka da određeni mladež treba ukloniti, metoda uklanjanja zavisi od toga o kakvom se mladežu radi i kakav je rezultat dermoskopskog pregleda.

Kada postoji sumnja na malignost ili kada se radi o atipičnom mladežu, uklanjanje se uvek vrši hirurški — skalpelom. Hirurško uklanjanje podrazumeva da se mladež iseca zajedno sa malim pojasom zdrave okolne kože, šije se i nosi konce koji se skidaju nakon oko dve nedelje. Rana se prva dva dana ostavlja suva, a na prvom previjanju lekar procenjuje da li pacijent može da nastavlja negu rane kod kuće ili dolazi na previjanja sve do skidanja konaca. Tkivo koje se ukloni uvek se šalje patologu na pregled — i to je pravilo bez izuzetka.

Kada je dermoskopski pregled u potpunosti uredan, a mladež se uklanja na zahtev pacijenta — najčešće iz estetskih razloga ili zato što smeta i kači se — u određenim slučajevima može se primeniti radiotalasno uklanjanje. Ova metoda je prikladna posebno za viseće mladeže na peteljci, manjeg dijametra, čija baza to dozvoljava.

Radiotalasni nož u trenutku odvajanja tkiva vrši koagulaciju krvnih sudova, što znači da rana ne krvari i ne šije se. Rane od radiotalasnog uklanjanja spontano zarastaju, najčešće u roku od dve nedelje, zavisno od veličine promene. Pacijent dobija režim nege rane koji primenjuje kod kuće.

I u slučaju radiotalasnog uklanjanja, tkivo se šalje patologu — uvek se uklanja i mali pojas zdrave okolne kože kako tkivo mladeža stiglo do patologa netaknuto.

Važno je naglasiti — radiotalasno uklanjanje primenjuje se isključivo za mladeže koji su dermoskopski potpuno uredni, bez ikakvih znakova promene ili aktivnosti. Sve ostalo se uklanja hirurški.

Saznajte više — pogledajte video dr Marine Ćirović

Mladeži su sastavni deo naše kože i većina njih je potpuno bezopasna. Ipak, kao što je dr Marina Ćirović objasnila, redovan dermoskopski pregled nije nešto što treba odlagati — jer golim okom jednostavno nije moguće videti ono što vidi dermoskop.
Jednom godišnje, preventivni pregled čitave kože dovoljan je za većinu ljudi.

Za one u povećanom riziku, dermatolog će preporučiti češće kontrole i digitalno praćenje promena u vremenu. Cilj nije ukloniti što više mladeža — cilj je na vreme prepoznati one koji zaista zahtevaju intervenciju.

Ako odavno niste bili na pregledu, ili primetite da se neki mlade menja — nemojte čekati. Zakažite pregled u poliklinici iMedic i budite sigurni u zdravlje svoje kože.

Sve o čemu je dr Marina govorila možete pogledati i u videu ispod.