Kolagen: Kako nastaje, kako ga gubimo i koji tip da izaberete?

Kolagen je tema o kojoj ste verovatno imali prilike da slušate — na seminarima, na internetu, u apoteci. Većina pacijenata pre ili posle postavi isto pitanje: da li treba da pijem kolagen i koji da izaberem?

Odgovor nije jednostavan — i upravo tu leži problem. Dr Ivica Jeremić u svom videu objašnjava da je jedna od najčešćih grešaka uzimanje pogrešnog tipa kolagena za pogrešnu indikaciju, što praktično poništava svaki efekat.

U ovom blogu prenosimo najvažnije iz tog objašnjenja — zasnovano na medicini i nauci.

Da bismo razumeli koji kolagen koristiti i zašto, moramo najpre razumeti šta kolagen zapravo jeste. Radi se o najzastupljenijem proteinu u ljudskom organizmu — kolagen čini skoro trećinu svih proteina u našem telu i ključna je komponenta ekstracelularnog matriksa. Njegova glavna funkcija je da čuva čvrstinu, elastičnost i integritet tkiva — od kože i kostiju, do krvnih sudova i zglobova.

U nastavku objašnjavamo kako kolagen nastaje, koji su najvažniji tipovi i kako ih pravilno razlikovati, zašto ga gubimo brže nego što mislimo i šta možemo da uradimo po tom pitanju.

Šta je kolagen i kako nastaje?

Zamislite kolagen kao armaturu vašeg tela. Kao što čelična armatura drži beton da se ne uruši, kolagen drži kožu, kosti, tetive i krvne sudove da ostanu čvrsti i elastični.

Sa hemijske strane, kolagen je protein koji ima jednu vrlo specifičnu građu. Dr Ivica u videu objašnjava da se radi o takozvanom trostrukom heliksu — tri lanca uvijena jedan oko drugog, spakovana u vlakna koja su izuzetno čvrsta i otporna na mehaničke sile. Upravo zbog te strukture naša veziva, kosti i koža mogu da izdrže pritisak i naprezanje svakodnevnog života.

Svaki lanac kolagena izgrađen je od aminokiselina, a najvažnije su glicin, prolin i hidroksiprolin. Glicin se ponavlja kao svaka treća aminokiselina u lancu i ključan je za celu strukturu.

Kad je u pitanju nastanak kolagena, proces je prilično složen — ali svakodnevno se odvija u gotovo svim našim tkivima. Počinje unutar ćelije, gde se prepisuje genetska informacija i grade prvi lanci. Ti lanci se zatim hidroksilišu i glikozilišu, što su koraci obrade proteina, i tek onda se izbacuju iz ćelije. I upravo van ćelije dolazi do finalnog umrežavanja — vlakna se ukrštaju, nastaje tropokolagen, i tek tada dobijamo onaj pravi, čvrsti kolagen. Za taj poslednji korak neophodan je i bakar, koji učestvuje u enzimima odgovornim za umrežavanje.

Zašto je vitamin C neophodan za kolagen?

Jedan od koraka u nastanku kolagena koji Dr Ivica posebno ističe jeste hidroksilacija — process u kome se prolin i lizin, aminokiseline u lancu kolagena, hemijski obrađuju kako bi cela struktura bila stabilna i funkcionalna. Bez tog koraka, kolagen jednostavno ne može da se pravilno formira.

I upravo tu na scenu stupa vitamin C. On je neophodan faktor za taj korak hidroksilacije — bez njega, proces zastaje.

Najočigledniji primer šta se dešava kad vitamina C nema dovoljno jeste skorbut. Dr Ivica napominje da skorbut, koji nastaje zbog ozbiljnog deficita vitamina C, zapravo nije bolest koja direktno napada kožu ili kosti — on onemogućava normalnu sintezu vezivnog tkiva. Zbog toga su jedan od prvih znakova upravo slabost krvnih sudova, pojava modrica i krvarenje iz desni. Telo bukvalno gubi sposobnost da gradi i održava kolagen.

Zato kada vidite da preparat kolagena u svom sastavu sadrži i vitamin C, to nije marketinški dodatak. Dr Ivica to jasno objašnjava — vitamin C je tu iz konkretnog medicinskog razloga, jer direktno učestvuje u sintezi kolagena i bez njega suplementacija nema pun efekat.

28 tipova kolagena — koja su tri najvažnija?

Nauka je do danas opisala tačno 28 različitih tipova kolagena. Zvuči kompleksno, ali u svakodnevnoj kliničkoj praksi najveći značaj imaju tri tipa — i razumevanje razlike između njih direktno određuje da li će suplementacija imati smisla ili neće.

Kolagen tipa 1

Ovo je najzastupljeniji tip kolagena u celom organizmu i nalazi se u koži, kostima, tetivama i ligamentima. Možemo ga zamisliti kao pravu armaturu kože i kostiju — on je taj koji daje dermisu čvrstinu, tonus i otpornost. Kada govorimo o kolagenu u kontekstu starenja kože, bora i gubitka elastičnosti, gotovo uvek govorimo upravo o tipu 1.

Kada se koristi kao suplement, tip 1 se uzima u hidrolizovanom obliku. To znači da je molekul kolagena razložen na manje fragmente, takozvane peptide, koji se lakše apsorbuju kroz digestivni sistem. Ceo, nerazložen molekul kolagena bio bi previše krupan da bi prošao kroz crevnu barijeru na način koji bi imao biološki efekat.

Kolagen tipa 3

Tip 3 je usko povezan sa tipom 1 i gotovo uvek se koristi zajedno sa njim. Nalazi se u koži i krvnim sudovima i odgovoran je za elastičnost i obnovu tkiva — dakle, dok tip 1 daje čvrstinu, tip 3 doprinosi gipkosti i sposobnosti tkiva da se vrati u prvobitni oblik. U praksi se tip 3 gotovo nikad ne koristi izolovano, već uvek u kombinaciji sa tipom 1, i takođe se koristi isključivo u hidrolizovanom obliku.
Kada vidite beauty kolagen ili anti-aging kolagen na deklaraciji, velika je verovatnoća da se radi upravo o kombinaciji tipa 1 i tipa 3.

Kolagen tipa 2

Tip 2 je potpuno drugačija priča i upravo ovde mnogi prave grešku. Ovaj tip kolagena nalazi se isključivo u zglobnoj hrskavici i specifičan je za hondrocite — ćelije koje grade i održavaju hrskavicu. Koristi se kod ljudi koji imaju probleme sa hrskavicom, odnosno kod osteoartritisa, i nema nikakvu ulogu u estetskoj primeni.
Ono što ga čini posebnim i što ga razlikuje od tipova 1 i 3 jeste to da se tip 2 ne uzima u hidrolizovanom obliku — uzima se kao nativni, nerazloženi molekul. Nativni tip 2 deluje kroz imunološki sistem, a ne kroz direktnu gradnju hrskavice, što je potpuno drugačiji princip od onoga kako deluju tipovi 1 i 3.

Upravo zbog ove razlike — hidrolizovani za kožu, nativni za zglobove — toliko je važno znati koji tip kolagena uzimate i zašto.

Beauty vs. Joint kolagen — zašto greška u izboru tipa poništava efekat

Kada se sve to sabere, u kliničkoj praksi kolagene možemo podeliti u dve osnovne grupe: beauty kolageni i joint kolageni — odnosno oni koji se koriste za zdravlje i izgled kože, i oni koji se koriste za zdravlje zglobova.

Beauty kolageni su tipovi 1 i 3 u hidrolizovanom obliku. Njihova uloga je da podrže dermis, da usporavaju gubitak čvrstine i elastičnosti kože i da se koriste kao deo anti-aging pristupa. Apsorbuju se kroz digestivni sistem zahvaljujući tome što su razloženi na manje peptide i na taj način dolaze do fibroblasta — ćelija kože koje su odgovorne za sintezu novih kolagenih vlakana.

Joint kolageni su pre svega tip 2 u nativnom obliku. Njihova primena je isključivo vezana za zglobove i hrskavicu, odnosno za stanja poput osteoartritisa. Mehanizam delovanja je potpuno drugačiji — nativni molekul kolagena deluje kroz imunološki sistem, a ne kao građevinski materijal koji direktno popunjava hrskavicu.

I upravo ovde nastaje najčešća greška. Neko ima bolove u zglobovima, kupi prvi kolagen koji ugleda u apoteci, a taj kolagen je zapravo beauty formula sa tipom 1 i tipom 3 u hidrolizovanom obliku. Rezultat — nikakav efekat na zglobove, jer pogrešan tip kolagena, primenjen na pogrešan način, ne može da ostvari željeno dejstvo. Važi i obrnuto — nativni tip 2 nema smisla uzimati u nadi da će popraviti izgled kože.

Dakle, pre nego što posegnete za kolagenom, prvo pitanje nije koji je najpopularniji ili najskuplji — već šta je vaša indikacija.

Kako i kada gubimo kolagen?

Većina ljudi pretpostavlja da se kolagen gubi postepeno i ravnomerno tokom celog života. Realnost je nešto drugačija — i važno je razumeti je pre nego što donesemo odluku o suplementaciji.

Otprilike od 25. godine, naš organizam počinje da gubi kolagen. Zvuči rano, ali je tako. Tempo gubitka je u početku oko 1% godišnje — što na godišnjem nivou možda i ne deluje dramatično, ali se tokom decenije akumulira u primetne promene na koži, zglobovima i vezivnom tkivu.

Međutim, ono što je posebno interesantno jeste da starenje ne ide uvek linearno. Istraživanja sprovedena na velikom broju ljudi pokazala su da postoji fenomen koji se naziva eksponencijalno starenje — period kada organizam naglo ostari u relativno kratkom vremenu. Verovatno ste i sami primetili — niste videli nekoga šest meseci ili godinu dana, i iznenadite se koliko se promenio. To nije slučajnost, to je biološki proces.

Analize su pokazale da postoje dva karakteristična pika tog eksponencijalnog starenja — prvi se javlja negde oko 44. godine, a drugi oko 60. godine. U tim periodima gubitak kolagena i promena u izgledu kože mogu biti značajno izraženiji nego u godinama pre i posle.

Kod žena je situacija dodatno složena zbog menopauze. Nakon ulaska u menopauzu, žene u prvih pet godina mogu izgubiti čak 30% kolagena koji imaju. To je izuzetno brz i dramatičan pad — posebno ako se uzme u obzir da se taj proces kod većine žena poklapa upravo sa periodom oko 60. godine, dakle sa drugim pikom eksponencijalnog starenja. Zbog tog preklapanja, kod žena gubitak kolagena zna da bude značajno izraženiji nego kod muškaraca istih godina.

Unutrašnje vs. spoljašnje starenje — šta možemo da promenimo?

Kada govorimo o starenju kože, važno je razumeti da postoje dva osnovna tipa starenja. Prvo je unutrašnje starenje — ono se odvija nekom brzinom koja je programirana našim genetskim kodom i na nju ne možemo mnogo da utičemo. Drugo je spoljašnje starenje — i to je ono što možemo da modifikujemo.

Kada je u pitanju spoljašnje starenje kože, najveći uticaj imaju sunčevi zraci. UV zračenje deluje na kolagen na dva načina. Prvo, direktno preko stvaranja slobodnih radikala oštećuje kolagen i elastin. Drugo, i to je možda još važnije — UV zraci mogu u koži da indukuju takozvane matriks metaloproteinaze. To su enzimi koji su vrlo aktivni u razgradnji kolagena i elastina i koji praktično ubrzavaju raspadanje onoga što smo godinama gradili.

Tu je i jedan podatak koji mnogi ne znaju — naša koža i gotovo sva naša tkiva imaju vrlo mali kapacitet za sintezu elastina nakon detinjstva. Za razliku od kolagena, elastin se praktično ne obnavlja u odraslom dobu, što znači da je svaka šteta naneta elastinu dugoročna.

Pored sunca, značajan faktor su i različiti zagađivači iz spoljašnje okoline koji ubrzavaju potrošnju kolagena. A ono što ljudi često zaboravljaju — pušenje. Pušenje vrlo dramatično deluje na kožu na više načina istovremeno: povećava stvaranje slobodnih radikala, smanjuje mikrocirkulaciju u koži i direktno oštećuje kolagen. Efekat nije suptilan — reč je o jednom od najagresivnijih faktora ubrzanog starenja kože.

Dobra vest je da se svi ovi faktori mogu kontrolisati. Redovna zaštita od sunca i korišćenje faktora zaštite, prestanak pušenja i lokalna primena antioksidanasa — na primer vitamina C u obliku seruma ili kreme — su mere koje direktno štite kolagen od dalje razgradnje i koje imaju jasno naučno utemeljenje.

Estrogen, fibroblasti i zglobovi

Jedan od važnih, a često nedovoljno objašnjenih faktora gubitka kolagena kod žena jeste upravo pad estrogena. Istraživanja su pokazala da estrogen može direktno da utiče na aktivnost fibroblasta — ćelija kože koje su odgovorne za stvaranje kolagenih i elastičnih vlakana. Dok je nivo estrogena visok, fibroblasti rade punim kapacitetom. Kada nivo estrogena padne, pada i njihova aktivnost, a sa njom i sposobnost kože da obnavlja i gradi nova kolagena vlakna.

Taj pad je naročito dramatičan u menopauzi. Mnoge žene upravo tada primete da je koža tanja, suvlja i manje elastična nego pre. Često dolazi do oštećenja kožne barijere, javljaju se crvenila, koža postaje osetljiva, javlja se peckanje. Nisu to samo estetske promene — radi se o konkretnim biološkim promenama u strukturi kože koje su direktna posledica pada hormona.

Ali estrogen ne utiče samo na kožu. Otprilike godinu dana nakon ulaska u menopauzu, mnoge žene počinju da primećuju i bolove u zglobovima. Razlog je isti — pad estrogena ubrzava degenerativne promene u zglobovima, odnosno artozu, i taj proces zna da bude značajno brži nego što bi inače bio.

Kada je reč o hormonskoj supstitucionoj terapiji, ona može povoljno da utiče i na zdravlje kože i na zdravlje lokomotornog sistema. Postoje slučajevi u kojima uvođenje hormonske supstitucione terapije značajno smanjuje probleme sa zglobovima. Međutim, hormonska supstituciona terapija nije za svakoga. Ona se posebno razmatra kod žena koje su ušle u ranu menopauzu i koje nemaju porodičnu anamnezu karcinoma dojke. Svaka odluka o njenoj primeni mora biti doneta individualno, isključivo u konsultaciji sa endokrinologom.

Kako zaštititi kolagen?

Razumevanje kako kolagen nastaje i kako ga gubimo ne bi imalo pun smisao bez konkretnih mera koje možemo da preduzmemo. Srećom, nauka je ovde jasna.

Prva i najvažnija mera je fotozaštita. Redovno korišćenje zaštitnog faktora od sunca nije samo estetska preporuka — to je direktna zaštita kolagena od razgradnje. UV zraci su, kao što smo već objasnili, jedan od najagresivnijih faktora koji oštećuju kolagen kroz slobodne radikale i matriks metaloproteinaze. Zaštitni faktor koji se koristi svakodnevno, tokom cele godine, jedna je od najefikasnijih stvari koje možemo da uradimo za očuvanje kolagena u koži.

Druga mera je prestanak pušenja. Pušenje istovremeno povećava slobodne radikale, smanjuje mikrocirkulaciju u koži i direktno oštećuje kolagen — teško je zamisliti kombinaciju štetnih efekata koja je agresivnija od ove. Nijedan suplement ne može da nadoknadi štetu koju pušenje svakodnevno nanosi kolagenu.

Treća mera je lokalna primena antioksidanasa. Vitamin C u obliku seruma ili kreme direktno štiti kolagen od oksidativnog oštećenja i usporava njegovu razgradnju. Kao što smo već objasnili, vitamin C ima i unutrašnju ulogu u sintezi kolagena, ali primenjen lokalno na kožu deluje kao štit od spoljašnjih štetnih uticaja.
Tek kada su ove osnove postavljene, suplementacija kolagenom dobija pravi smisao. Uzimanje kolagena uz istovremeno izlaganje suncu bez zaštite i pušenje — nema mnogo logike. Prevencija i suplementacija moraju ići zajedno.

Zaključak

Kolagen je daleko više od modnog suplementa o kome se priča u reklamama. Radi se o najzastupljenijem proteinu u našem organizmu, čija uloga je fundamentalna za zdravlje kože, zglobova, kostiju i krvnih sudova.

Ono što je važno razumeti je da suplementacija kolagenom ima naučno utemeljenje — ali samo ako se pristupa na pravi način. To znači izabrati pravi tip kolagena za pravu indikaciju, razumeti razliku između hidrolizovanog i nativnog oblika, obezbediti dovoljno vitamina C koji je neophodan za sintezu, i sve to kombinovati sa osnovnim merama zaštite poput SPF-a i izbegavanja pušenja.

Greška u izboru tipa kolagena ne znači samo bačen novac — znači i izostanak efekta koji je bio moguć uz pravilan pristup. Tip 1 i tip 3 u hidrolizovanom obliku za kožu, tip 2 u nativnom obliku za zglobove — to je polazna tačka svake ozbiljne odluke o suplementaciji.

A za sve koji žele da čuju kompletno medicinsko objašnjenje iz prve ruke — Dr Ivica Jeremić u videu prolazi kroz sve ove teme detaljno, korak po korak, zasnovano na nauci. Pogledajte ceo video i saznajte sve što vam je potrebno da donesete pravu odluku.