Kolagen peptidi: Kako kolagen zaista deluje u organizmu i šta pokazuju studije?

U prethodnom tekstu objasnili smo šta je kolagen, kako nastaje i zašto je izbor pravog tipa toliko važan. Razgovarali smo o razlici između tipa 1, 2 i 3, o tome zašto gubimo kolagen od 25. godine i kako starenje, sunce i pušenje ubrzavaju taj proces.
Sada idemo korak dalje.

Kada neko odluči da uzme kolagen, prirodno se pojavi sledeće pitanje — šta se zapravo dešava nakon što ga popijete? Da li ti peptidi zaista stižu do kože? Da li telo zna šta da radi s njima? I šta studije zapravo pokazuju?

Dr Ivica Jeremić u nastavku videa daje precizna odgovora na sva ova pitanja — i u ovom blogu prenosimo najvažnije, korak po korak.

Zašto kolagen mora biti hidrolizovan?

Kada se kolagen koristi kao suplement, ne može se uzeti u svom prirodnom, celom obliku. Lanci kolagena su izuzetno dugački — možemo ih zamisliti kao dugačka uža — i kao takvi, jednostavno ne mogu proći kroz zid creva i ući u organizam.

Zbog toga se kolagen mora iseckati na manje lance, takozvane kratke peptide male molekulske mase. Tek u tom obliku peptidi mogu da prođu kroz crevnu barijeru i da ostvare svoje delovanje.

Ono što je interesantno — dugo se verovalo da proteini moraju biti razloženi do najmanjih mogućih gradivnih delova da bi ih creva uopšte mogla apsorbovati. Danas se zna da to nije tako. Kroz zid creva mogu da prođu i manji peptidi — pre svega dipeptidi i tripeptidi. I upravo u tome leži smisao hidrolizacije kolagena.

Što su peptidi manji, brže postižu maksimalnu koncentraciju u krvi. Otprilike sat do dva nakon unosa, kolagenski peptidi dostižu svoj maksimum u plazmi. Upravo zbog toga se i insistira na peptidima male molekulske mase — što pre stignu do ciljnih tkiva, to pre mogu da počnu da deluju.

Kako peptidi putuju od creva do kože?

Nakon što prođu kroz zid creva, kolagenski peptidi ulaze u cirkulaciju. Odatle putuju do različitih ciljnih tkiva — i pokazano je da se akumuliraju upravo u koži.

Kada stignu do kože, dešavaju se dve važne stvari. Prvo, peptidi služe kao supstrat — kao gradivni materijal za sintezu sopstvenog kolagena. Drugo, i to je možda još važnije, ti peptidi imaju signalnu ulogu. Oni direktno aktiviraju fibroblaste — ćelije kože koje su odgovorne za proizvodnju kolagena, elastina i hijaluronske kiseline.

Dakle, kolagenski peptidi ne deluju samo kao “sirovina” koju telo prerađuje. Oni istovremeno šalju signal ćelijama kože da počnu sa intenzivnijom proizvodnjom elemenata ekstracelularnog matriksa — i to ne samo kolagena, već i elastina i hijaluronske kiseline.

To je razlog zašto hidrolizovani kolagen male molekulske mase ima smisla kao suplement. Nije reč o tome da pojedete kolagen pa on direktno “odlazi u kožu” — mehanizam je sofisticiraniji od toga. Peptidi putuju kroz organizam, prepoznaju ciljna tkiva i aktiviraju procese koji su već prirodno prisutni u koži, ali koji se sa starenjem usporavaju.

Nativni kolagen tipa 2 — potpuno drugačiji mehanizam

Dok hidrolizovani kolagen deluje kroz apsorpciju peptida i aktivaciju fibroblasta, nativni kolagen tipa 2 funkcioniše na potpuno drugačiji način — i važno je to razumeti pre nego što se odlučite za preparat.

Nativni kolagen se uzima u manjim količinama i potpuno je neizmenjen. Nije hidrolizovan, nije razložen na peptide. I upravo to je poenta.

Kada nativni kolagen tipa 2 dođe do zida creva, tamo ga prepoznaju posebne ćelije — takozvane antigen prezentujuće ćelije. One dalje aktiviraju regulatorne ćelije čiji je zadatak da smire imunski odgovor na taj kolagen. Ovaj proces se naziva oralna tolerancija.

Da bismo razumeli zašto je to važno, korisno je znati kako naš organizam inače funkcioniše. Imunski sistem je stalno budan i spreman da reaguje na strane molekule. Istovremeno, u digestivnom traktu postoji ogroman broj mikroorganizama — neuporedivo više nego što ima ćelija u celom organizmu. Da imunski sistem reaguje na sve što prođe kroz creva, to bi bilo izuzetno problematično. Zato organizam prirodno pravi toleranciju na ono što unosimo preko usta — umesto da pokrene odbrambrenu reakciju, prepoznaje te molekule kao prijateljske.

Kod osteoartritisa, izgleda da postoji i određena autoimunska komponenta — reakcija organizma na sopstveni kolagen u zglobovima. Davanjem nativnog kolagena tipa 2 kroz usta, cilj je upravo da se ta reakcija smanji i da se uspostavi tolerancija na kolagen hrskavice.

Zbog toga nativni tip 2 nije zamenljiv sa hidrolizovanim — to nisu dva oblika istog proizvoda, već dva potpuno različita mehanizma delovanja.

Šta studije pokazuju?

Kada je reč o koži, najviše istraživanja urađeno je upravo za hidrataciju i elastičnost. Pronađeno je 26 randomizovanih kliničkih studija koje su se bavile ovom temom — i u većini njih jasno je pokazano da kolagen povećava hidrataciju kože. Dugoročna primena može dovesti do smanjenja finih bora koje nastaju kao posledica dehidratacije kože, kao i do povećanja gustine dermisa.

Što se tiče vremena — potrebno je strpljenje. Standardno se pacijentima savetuje da računaju na oko tri meseca pre nego što se efekti jasno pokažu. Ipak, određena poboljšanja biomehaničkih osobina kože i kvaliteta dermalnog matriksa mogu se primetiti već nakon osam nedelja.

Kada je reč o zglobovima, kliničke studije sa nativnim kolagenom tipa 2 pokazale su smanjenje bola, smanjenje ukočenosti i poboljšanje funkcije zgloba kod osoba sa osteoartritisom. Preparati kolagena se vrlo često kombinuju sa glukozaminom i hondroitinom, za koje je takođe pokazano da smanjuju bol i ukočenost kod osteoartritisa. Neke studije su pokazale da ovakvi preparati mogu da utiču i na smanjenje brzine propadanja hrskavice. Niko nije uspeo da zaustavi starenje zglobova, ali ovo je jedan od načina da se taj proces uspori.

Ono što se ređe pominje, a vredna je pažnje, jeste primena hidrolizovanog kolagena tipa 1 kod sportista i rekreativaca. Jedno istraživanje je pokazalo da uzimanje hidrolizovanog kolagena sat vremena pre treninga značajno smanjuje mogućnost nastanka oštećenja tetiva. Kolagenski peptidi u ovom slučaju deluju preventivno, što je jedan od razloga zašto se široko primenjuju kod fizički aktivnih osoba.

Prekurzori kolagena — aminokiseline i glicin

Pored hidrolizovanog i nativnog kolagena, postoji i treća kategorija preparata — takozvani prekurzori kolagena. Reč je o različitim aminokiselinama koje služe kao podrška prirodnoj sintezi kolagena u organizmu.

Važno je razumeti da njihov efekat nije isti kao efekat direktnog uzimanja kolagena. To su gradivni materijali koji mogu da pomognu organizmu da sam proizvede kolagen, ali to je drugačiji mehanizam od onog koji ostvaruju kolagenski peptidi.

Jedna od aminokiselina koja je poslednjih meseci postala popularna, posebno u Americi, jeste glicin. Videli smo da je glicin inače sastavni deo lanca kolagena — svaka treća aminokiselina u tom lancu je upravo glicin. Međutim, uzimanje glicina kao suplementa nema isto dejstvo kao uzimanje kolagena. Glicin ima neke druge efekte — recimo na san i određena druga delovanja — ali ne može da zameni kolagenski peptid.

Dakle, ako je cilj direktna podrška koži ili zglobovima, prekurzori i izolovane aminokiseline nisu ekvivalentna zamena za hidrolizovani kolagen.

Doziranje — koliko kolagena ima smisla uzimati?

Jedno od najčešćih pitanja kada je reč o suplementaciji kolagenom jeste upravo pitanje doze. I ovde postoji jasna razlika između hidrolizovanog i nativnog kolagena.
Za hidrolizovane kolagene, standardno doziranje koje je korišćeno u studijama kreće se od 2,5 do 10 grama dnevno. Korisni klinički efekti počinju da se javljaju već od doze od 2,5 grama na dan. Većina preparata na tržištu dolazi u dozama od 5 ili 10 grama, u zavisnosti od proizvođača.

Kada je reč o nativnom kolagenu tipa 2, situacija je potpuno drugačija. Ovde se radi o značajno manjim količinama — nekoliko stotina miligrama, a efikasnost je pokazana čak i pri dozama od nekoliko desetina miligrama. Razlog za to leži u samom mehanizmu delovanja — nativni kolagen ne deluje kao gradivni materijal, već kroz imunski sistem, pa su za taj efekat potrebne znatno manje količine.

Kolika će konkretna doza biti u svakom pojedinačnom slučaju zavisi od oblika kolagena, vrste preparata i indikacije. To je nešto što se određuje individualno, a ne po principu — što više, to bolje.

Poreklo kolagena — riblje, goveđe, pileće i mit o biljnom kolagenu

Na tržištu postoje kolageni različitog porekla — riblje, goveđe, pileće — a sve češće se pojavljuje i takozvani biljni kolagen. Važno je razumeti razliku jer poreklo direktno određuje koji tip kolagena dobijate i za šta ga možete koristiti.

Riblje kolagen uglavnom sadrži kolagen tipa 1, obično je niske molekulske mase i koristi se za kožu, kosu i nokte, a dobar je i za zdravlje tetiva. Jedina napomena vezana za riblje kolagen tiče se alergija — osobe koje imaju alergiju na ribu ili morske plodove treba da ga izbegavaju.

Goveđi kolagen sadrži tip 1 i tip 3, koristi se u hidrolizovanom obliku i namenjen je koži, kostima i vezivnim tkivima. Jedan je od najčešćih izvora hidrolizata kolagena koji se nalaze na tržištu.

Pileća hrskavica je izvor kolagena tipa 2 — dakle, upravo onog koji se koristi za zdravlje zglobova, odnosno za joint formulacije.

Kada je reč o biljnom kolagenu — kolagen kao takav u biljkama ne postoji. Kolagen je životinjski protein i to je jednostavna biološka činjenica. Ono što se nalazi u ovakvim preparatima najčešće su različite aminokiseline — glicin, hidroksiprolin, prolin — zajedno sa cinkom i bakrom koji služe kao kofaktori za sintezu kolagena. Međutim, te aminokiseline obično nisu prisutne u velikim dozama, jer čiste aminokiseline u većim količinama nisu dobro podnošljive za creva i mogu izazvati mučninu. Dakle, radi se o marketinškom triku, a ne o pravom kolagenu.

Šta uz kolagen uzimati?

Kolagen nije suplement koji deluje u izolaciji. Postoji nekoliko supstanci koje direktno podržavaju njegovu sintezu i koje ima smisla uzimati uz preparat kolagena.
Na prvom mestu je vitamin C, o kome smo detaljno govorili u prethodnom blogu. On je neophodan kao faktor hidroksilacije — bez njega sinteza kolagena ne može da se odvija kako treba. Zbog toga kvalitetni preparati hidrolizovanog kolagena u svom sastavu već sadrže vitamin C.

Pored vitamina C, važan je i bakar — neophodan za ono ekstraćelijsko pakovanje kolagena u finalne strukture. Tu su i cink i mangan, koji takođe imaju ulogu u sintezi kolagena.

Za osobe koje uz kolagen uzimaju preparate zbog zdravlja kostiju, korisni dodaci mogu biti i kalcijum i vitamin D.

Pored suplemenata, važno je voditi računa i o načinu života. Fotozaštita i prestanak pušenja su mere koje smo već pominjali, ali ne treba zanemariti ni odgovarajući san, kao ni dovoljan unos proteina i mikronutrijenata kroz ishranu. Sve to zajedno utiče na status kolagena u organizmu.

Fizička aktivnost i kolagen

Jedna stvar koja se često izostavlja kada se priča o kolagenu jeste fizička aktivnost. A rezultati koje istraživanja pokazuju su zaista vredni pažnje.
Umerena fizička aktivnost pokazala se kao korisna na dva nivoa — i za zglobove i za kožu.

Kada su u pitanju zglobovi, osobe koje se umereno fizički aktiviraju značajno ređe oboljevaju od osteoartritisa. A kod onih koji već imaju osteoartritis, bolovi su značajno manji u poređenju sa onima koji nisu fizički aktivni. Ovde je važna napomena — ne govorimo o profesionalnom sportu, već o umerenoj fizičkoj aktivnosti.

Ono što je možda iznenađujuće jeste da fizička aktivnost povoljno deluje i na kolagen u koži. Pokazano je u nekoliko studija da i aerobna i anaerobna fizička aktivnost smanjuju gubitak kolagena iz kože. Ljudi koji redovno vežbaju imaju značajno manje bora i značajno bolje očuvanu elastičnost kože.

Dakle, fizička aktivnost nije samo dobra za kondiciju i zdravlje srca — ona direktno čuva kolagen i u zglobovima i u koži. To je još jedan razlog zašto je zdrav način života osnova svega, a suplementacija samo jedan od alata koji ima smisla kada je ta osnova postavljena.

Zaključak

Kolagen je tema koja zaslužuje ozbiljniji pristup od onoga što se najčešće može čuti u reklamama. Nije dovoljno samo uzeti prvi preparat koji ugleda u apoteci — važno je razumeti koji tip kolagena uzimate, u kom obliku, u kojoj dozi i uz šta.

Hidrolizovani kolagen tipa 1 i 3 za kožu, tetive i kosti. Nativni kolagen tipa 2 za zglobove i hrskavicu. Uz vitamin C, bakar, cink i mangan. Sa strpljenjem — efekti se ne vide preko noći, već najranije nakon osam nedelja, a puni rezultati najčešće tek nakon tri meseca.

I sve to uz osnovu koju nijedan suplement ne može da zameni — zaštitu od sunca, prestanak pušenja, dovoljan san, umerenu fizičku aktivnost i uravnoteženu ishranu.
Suplementacija kolagenom ima naučno utemeljenje i studije to potvrđuju. Ali ona ima smisla samo kada je deo šireg pristupa brizi o zdravlju kože i zglobova.

Za sve koji žele da čuju kompletno objašnjenje iz prve ruke — Dr Ivica Jeremić u videu prolazi kroz sve ove teme detaljno, korak po korak, zasnovano na nauci i kliničkom iskustvu. Pogledajte ceo video.