Kome se preporučuje kolagen i kada je pravo vreme za suplementaciju?

Kolagen je jedan od najčešće korišćenih suplemenata za kožu i zglobove, ali pitanje koje pacijenti najčešće postavljaju nije šta je kolagen, već da li je baš njima potreban i kada da krenu. U ovom, završnom delu serijala o kolagenu, dr Ivica Jeremić objašnjava kome se suplementacija preporučuje, u kojim životnim situacijama ima najviše smisla i šta realno treba očekivati.

Kome se preporučuje beauty kolagen za kožu?

Takozvani beauty kolageni, namenjeni očuvanju zdravlja kože, prema rečima dr Jeremića najčešće odgovaraju ljudima koji primećuju osećaj suvoće kože, gubitak elastičnosti i pojavu prvih sitnih linija. Pokazano je i da kolagen može da pomogne osobama sa lomljivim noktima. Dr Jeremić posebno naglašava da je važno započeti suplementaciju nakon ulaska u menopauzu. Pri tome ističe da je trenutak početka individualan: ima ljudi koje to nikada neće zanimati, dok će drugi poželeti da reaguju vrlo rano. Drugim rečima, ne postoji jedinstven recept za sve — odluka zavisi od toga šta pojedinac primećuje i šta želi da poboljša.

Da li je sa 30 godina prerano?

Čest je strah da je suplementacija kolagena u mlađim godinama „preuranjena”. Odgovor je jasan: ne treba se bojati ako se krene i kod mlađih osoba. Na konkretno pitanje da li je sa 30 godina prerano, odgovor je u suštini da nije — i da nema štetnih efekata, ni kratkoročnih ni dugoročnih. Početak u ranijim godinama, dakle, nije razlog za zabrinutost.

Kolagen za zglobove i artrozu

Kada je reč o kolagenima za zglobove, osnovna indikacija je osteoartritis, odnosno artroza kolena. Reč je o trošenju zgloba koje se kod većine ljudi obično javlja oko 40. godine, a kod nekih kreće već od 35. godine. Pravo vreme za početak jeste nakon pojave prvih simptoma. To su obično bol pri započinjanju pokreta — kada se nakon dužeg sedenja oseti bol u kolenu — kao i bol u šakama zbog artroze šaka. Ako se kolagen uvede dovoljno rano, ima smisla. Isto važi i za glukozamine i hondroitine: oni pomažu kod blagih i umerenih simptoma. Kod uznapredovale artroze neće biti veće pomoći. Sportisti i osobe sa povećanim opterećenjem zglobova Ima smisla započeti ranije i kod sportista i kod osoba čiji su zglobovi izloženi povećanim opterećenjima.

Profesionalni sport je dokazano jedan od najsnažnijih faktora rizika za nastanak osteoartroze zglobova — skoro svaki fudbaler će nakon 40. godine imati problem s kolenima zbog povreda nakupljenih tokom karijere. Zato, ako su povrede zglobova već postojale, ima smisla suplementaciju uvesti ranije. Hidrolizovani preparati kolagena mogu da se uzimaju pre treninga, odnosno pre fizičke aktivnosti, a u studijama je pokazano da smanjuju oštećenje zglobova, odnosno mogućnost za nastanak povreda.

Hiperelastični i hipermobilni zglobovi

Posebnu grupu čine ljudi sa hiperelastičnim ili hipermobilnim zglobovima — onima koji imaju veći obim pokreta nego što je uobičajeno. Takve osobe vrlo su sklone povredama: ako ne vežbaju, javljaju im se bolovi u zglobovima, a ako se i malo preopterete, lako dolazi do povrede. Upravo zbog toga spadaju u kandidate kod kojih bi suplementaciju kolagena trebalo započeti relativno rano.

Koliko vremena treba da se vide efekti?

Za procenu efekata potrebno je otprilike tri meseca. U praksi mnogi i ranije primete da su im nokti čvršći i da manje pucaju, te da su koža i kosa boljeg izgleda. Kod nekih ljudi to traži više vremena, ali optimalan period za procenu jeste oko tri meseca. Realna očekivanja, dakle, podrazumevaju strpljenje — efekti se ne mere danima, već mesecima.

Bezbednost i na šta treba obratiti pažnju?

Kolagen se dobro toleriše i nema ozbiljnih neželjenih efekata. Kod vrlo osetljivih osoba, kada se uzimaju veće doze, može se javiti neprijatnost u stomaku, ali se to obično dešava kod preparata koji nisu dovoljno dobro hidrolizovani. Pre početka korisno je proveriti nekoliko stvari. Prvo, alergije — da li je osoba alergična na ribu, morske plodove ili govedinu — i u skladu s tim obratiti pažnju na poreklo kolagena. Drugo, sastav: neki komercijalni preparati sadrže dodatke poput šećera i zaslađivača, pa o tome treba voditi računa.

Kolagen se ne preporučuje u trudnoći i tokom dojenja, i to ne zbog dokazane štetnosti, već zato što u ovoj populaciji nije ispitivan i zato što se većina suplemenata u tom periodu izbegava iz opreza.

Tipovi kolagena i uloga lekara i farmaceuta

Na kraju, vredi podsetiti na razlike među tipovima. Tip I i tip III nalaze se u koži, kostima i noktima, dok je tip II vezan za hrskavicu i zglobove. Hidrolizovani kolagen daje peptide, a nativni tip deluje tako što indukuje imunsku toleranciju. Uloga lekara i farmaceuta je da procene za koju namenu je kolagen pacijentu potreban i da, u skladu s tim ciljem, izaberu odgovarajući preparat. Savet pri tome ne staje na izboru suplementa: pacijenta uvek treba uputiti i kako da živi zdravo, kako bi očuvao i sopstveni, endogeni kolagen.

Zaključak

Odgovor na pitanje kome se preporučuje kolagen i kada početi nije jedan za sve — zavisi od kože, zglobova, životnog doba, opterećenja i toga šta pojedinac želi da postigne. Ono što je zajedničko jeste da početak na vreme, realna očekivanja i zdrav način života čine osnovu.

Sve ovo dr Ivica Jeremić objašnjava detaljnije i na primerima iz prakse. Pogledajte ceo video da biste dobili kompletnu sliku i jasne medicinske smernice.