Šta je giht?
Mokraćna kiselina nastaje u organizmu tokom razgradnje purina, materija koje telo stvara samo, a unosi ih i hranom. Višak se izbacuje preko bubrega. Kada se mokraćna kiselina stvara u većoj količini ili se ne izlučuje dovoljno, njen nivo u krvi raste (hiperurikemija). Iznad određene granice ona se izdvaja u obliku sitnih, igličastih kristala koji se talože u zglobu i oko njega. Imunski sistem kristale prepoznaje kao strano telo i pokreće zapaljenje – to je napad gihta.
Povišena mokraćna kiselina ne znači automatski giht. Većina ljudi sa povišenim vrednostima nikada ne dobije napad, ali je rizik veći što je vrednost viša i što duže traje.
Cene pregleda i terapija možete pogledati u cenovniku za reumatologiju, fizikalnu terapiju i ultrazvuk.
Opisi drugih stanja kože, kose i zglobova koja pregledamo i lečimo nalaze se na stranici Stanja kože, kose i zglobova.
Prvi simptomi gihta – kako izgleda napad?
Gde se giht najčešće javlja?
- koren palca na nozi
- skočni zglob i gornji deo stopala
- koleno
- ručni zglob i zglobovi prstiju šake
- lakat
Tofusi se najčešće pojavljuju na ušnoj školjci, laktovima, prstima šaka i stopala i oko Ahilove tetive.
Zašto nastaje giht i ko je u riziku?
Na nivo mokraćne kiseline utiču nasleđe, rad bubrega, ishrana i druge bolesti. Giht je češći kod:
- muškaraca, naročito posle 40. godine, i žena posle menopauze;
- osoba sa viškom kilograma, povišenim pritiskom, šećernom bolešću i povišenim masnoćama u krvi;
- osoba sa hroničnom bolešću bubrega;
- osoba sa psorijazom;
- osoba koje redovno piju pivo, žestoka pića i zaslađene sokove;
- osoba koje uzimaju neke lekove za izbacivanje tečnosti i pojedine lekove za pritisak.
Napad često izazove obilan obrok sa dosta mesa, alkohol, nedovoljan unos tečnosti, gladovanje i naglo mršavljenje, povreda zgloba ili akutna bolest.
Kako se postavlja dijagnoza gihta?
Reumatolog postavlja dijagnozu na osnovu razgovora, pregleda zgloba i analiza krvi: mokraćne kiseline, parametara rada bubrega i zapaljenja. Tokom samog napada mokraćna kiselina može biti normalna, pa se merenje ponavlja kada se napad smiri.
Najsigurniji dokaz su kristali mokraćne kiseline u tečnosti iz zapaljenog zgloba. Ultrazvuk zgloba ima veliki značaj, naročito u ranoj fazi i kada se iz zgloba ne može dobiti tečnost: na njemu se vide naslage kristala na hrskavici. Pregledom se isključuju i stanja koja liče na giht, kao što su infekcija zgloba, pseudogiht i psorijazni artritis.
Kako se leči giht?
Lečenje ima dva cilja: da se napad što pre smiri i da se spreče novi napadi.
Napad se leči lekovima protiv zapaljenja, a vrstu leka i dozu lekar bira prema drugim bolestima i lekovima koje pacijent uzima. Lečenje je najuspešnije kada počne u prva 24 sata od početka bola.
Kada su napadi učestali ili postoje tofusi, oštećenje zgloba ili kamen u bubregu, uvode se lekovi koji snižavaju mokraćnu kiselinu. Cilj je vrednost ispod 360 µmol/L, a kod tofusa i niža, kako bi se postojeći kristali postepeno rastvorili. Ova terapija se uzima dugo i ne prekida se tokom novog napada. U prvim mesecima lekar obično daje i zaštitu od napada, jer naglo snižavanje mokraćne kiseline može da pokrene novi napad.
Ishrana kod gihta
Ishrana sama ne leči giht, ali smanjuje broj napada i pomaže terapiji.
Ograničiti: iznutrice, crveno meso i mesne prerađevine, morske plodove i sitnu ribu (sardine, inćuni), pivo i žestoka pića, zaslađene sokove.
Preporučuje se: najmanje dva litra vode dnevno, ako lekar ne savetuje drugačije; mlečni proizvodi sa manje masti, koji podstiču izlučivanje mokraćne kiseline; povrće, voće i integralne žitarice; postepeno smanjenje telesne težine, bez gladovanja.
Vino u umerenim količinama manje utiče na mokraćnu kiselinu od piva, ali tokom napada alkohol treba izbegavati.
Kako sebi pomoći tokom napada?
Zglob poštedeti od opterećenja, podići nogu i stavljati hladne obloge umotane u tkaninu, po 15 do 20 minuta. Piti dovoljno vode. Lekove za mokraćnu kiselinu ne treba sam započinjati ni prekidati – o tome odlučuje lekar.
Najčešća pitanja o gihtu
Da li giht prolazi sam?
Napad prolazi sam za nekoliko dana do dve nedelje, ali bolest ne prolazi. Bez lečenja napadi postaju češći, a kristali oštećuju zglob.
Koliko traje napad gihta?
Najčešće 3 do 10 dana. Bol je najjači prvog dana, a uz terapiju započetu na vreme napad se smiruje brže.
Koja je normalna vrednost mokraćne kiseline?
Referentne vrednosti zavise od laboratorije, okvirno do oko 420 µmol/L kod muškaraca i do oko 360 µmol/L kod žena. Kod osoba koje imaju giht cilj lečenja je vrednost ispod 360 µmol/L.
Da li povišena mokraćna kiselina uvek znači giht?
Ne. Većina ljudi sa povišenom mokraćnom kiselinom nikada ne dobije giht. Da li je potrebna terapija, procenjuje lekar prema vrednostima, drugim bolestima i radu bubrega.
Može li giht da se javi u kolenu ili šaci?
Da. Posle palca na nozi najčešće su zahvaćeni skočni zglob, koleno, ručni zglob i prsti šake.
Kada se javiti lekaru?
Odmah kod prvog naglog bola, otoka i crvenila zgloba, naročito ako je praćen temperaturom, jer i infekcija zgloba može ovako da izgleda i zahteva hitno lečenje. Više o pregledu pročitajte na stranici pregled reumatologa.
