Dermoskopski pregled mladeža u Beogradu

Za samokontrolu se koristi ABCDE pravilo: A – asimetrija (polovine mladeža se razlikuju), B – nepravilne, izreckane ili nejasne ivice, C – više boja ili nijansi u istoj promeni, D – prečnik veći od 6 mm i E – evolucija, odnosno promena tokom vremena. U praksi je najvažnije poslednje slovo: mladež koji se menja govori više od mladeža koji samo neobično izgleda.

Koristan je i znak „ružnog pačeta“. Mladeži jedne osobe obično liče jedni na druge, pa pažnju zaslužuje onaj koji se među njima izdvaja bojom, oblikom ili veličinom, čak i kada ne ispunjava ABCDE kriterijume.

Hitan pregled potreban je ako mladež krvari, vlaži, svrbi ili je upaljen. Samokontrola pomaže da se promena primeti na vreme, ali ne zamenjuje dermoskopski pregled.

Bezopasan mladež

• simetričan, pravilnog oblika (ovalan, okrugao ili duguljast)
• urednih, pravilnih ivica
• svetlosmeđe ili tamnosmeđe boje (crveni mladeži su takođe uglavnom bezopasni)

Rizičan mladež

• nepravilnog oblika, ‘’nareckanih’’, iskrzanih ivica
• nejednake boje ili jako taman (gotovo crn) ili druge neuobičajene boje
• veći od 6 mm sa primetnim promenama
• ako postoji upala, vlaženje, krvarenje, svrab (obavezno se javiti lekaru)

Između godišnjih pregleda korisno je povremeno, na svakih nekoliko meseci, sam pregledati kožu. Samopregled traje nekoliko minuta i najlakši je uz veliko ogledalo i dnevno svetlo, ovim redom:

1. lice, vrat, grudi i stomak;
2. sa podignutim rukama – bokovi, pazusi, obe strane ruku i dlanovi;
3. u sedećem položaju – noge spreda i pozadi, tabani, prostor između prstiju i oko noktiju;
4. uz manje ogledalo ili tuđu pomoć – leđa, zadnjica i potiljak;
5. vlasište, razdvajanjem kose deo po deo.

Osobe sa mnogo mladeža mogu povremeno da ih fotografišu telefonom, uvek pod istim svetlom i iz istog ugla, jer se poređenjem fotografija promena lakše uočava.

Da, kada je potrebno. Melanom se ne javlja samo na koži izloženoj suncu – može nastati i na tabanima, dlanovima, ispod nokta i na sluzokožama. Zato se pri pregledu celog tela pregledaju i ti delovi, a tamna pruga koja se pojavila ispod nokta uvek zaslužuje pregled.

Da. Deca se rađaju sa malo mladeža, a većina nastaje tokom detinjstva i puberteta, pa pojava novih sama po sebi nije razlog za brigu. Pregled se savetuje kod urođenih mladeža, naročito većih, kod promena koje brzo rastu, kod ružičastih ili crvenkastih promena koje se uvećavaju i kod dece sa mnogo mladeža i svetlom kožom sklonom opekotinama. Deca se pregledaju uz prisustvo roditelja ili staratelja.

U trudnoći postojeći mladeži mogu blago potamneti ili se uvećati, a mogu se pojaviti i novi, što samo po sebi nije znak opasnosti. Ipak, mladež koji menja oblik, dobija više boja, svrbi ili krvari ne treba pripisivati trudnoći bez procene dermatologa. Dermoskopski pregled je bezbedan u svim fazama trudnoće, jer se koža samo posmatra pod uvećanjem.

• Promena u postojećem mladežu (upala, krvarenje, promena oblika/boje)
• Povećana izloženost UV zracima
• Nasleđe i tip kože

Pre pojave dermoskopije kao dijagnostičke metode, svaka promena na koži sumnjiva na rak (posebno maligni melanom) upućivana je na hirurško uklanjanje uz neizostavnu histopatološku analizu. Upotreba dermoskopa omogućila je:

• Povećanje tačnosti dijagnoze u velikom procentu
• Povećanje broja otkrivenih tumora u ranoj fazi
• Smanjenje broja nepotrebnih hirurških intervencija
• Lakše razlikovanje pigmentne promene na koži od melanoma

Pregled istraživanja Cochrane iz 2018. godine pokazao je da je dermoskopija, uz klinički pregled, znatno tačnija u otkrivanju melanoma od pregleda golim okom i da smanjuje broj nepotrebnih uklanjanja. Izvori su navedeni na dnu stranice.

Ovaj pregled je veoma značajan, stoga ga nikako ne bi trebalo zaboraviti ili preskakati jer se dermatoskopskim pregledom može otkriti:

• Razlika između benignih i malignih promena na koži
• Rano dijagnostikovanje melanoma
• Vrsta tumora na koži-bazocelularnog karcinoma, skvamocelularnog karcinoma, seboroične keratoze, dermatofibroma…
• Gljivične infekcije na koži
• Jasna razlika da li su u pitanju bradavice ili druge kožne promene

Pomoću dermatoskopa se može uočiti i najmanja promena, nevidljiva golim okom, i na vreme sanirati. Obzirom da se u svetu beleži sve veći broj tumora kože, preporuka lekara je da se dermoskopski pregled mladeža obavlja barem jednom godišnje, a kod rizičnih grupa i češće.

Kako nastaju mladeži i kada ih treba ukloniti, objašnjava dr Marina Ćirović u tekstu Sve što treba da znate o mladežima.

Dermoskopija prikazuje strukture u površinskim slojevima kože, do papilarnog dermisa, pa dublje promene njome ne mogu da se procene. Ona ne daje konačnu dijagnozu, već pomaže da se odluči da li je promena bezazlena, da li je treba pratiti ili je potrebna analiza tkiva. Nijedan dermoskopski nalaz nije potpuno siguran, zato se sumnjiva promena uklanja i šalje na patohistološku analizu, a granična se prati kroz vreme.

Kada je za dijagnozu potrebno ispitivanje tkiva, lekar određuje odgovarajući način uzorkovanja. Više o postupku i analizi nalazi se na stranici biopsija kože.

Mladež se uklanja iz dva razloga. Medicinski, kada dermoskopski nalaz pokaže promenu koju treba analizirati – tada je uklanjanje dijagnostički korak. Estetski ili praktično, kada je mladež bezazlen, ali smeta: nalazi se na mestu trenja, zapinje za odeću ili se povređuje pri brijanju.

U zavisnosti od nalaza radi se hirurško uklanjanje mladeža ili uklanjanje radiotalasima, a uklonjeno tkivo se u oba slučaja šalje na patohistološku analizu. Nalaz se najčešće dobija za nekoliko radnih dana do dve nedelje. Mladeže ne treba uklanjati u kozmetičkim salonima, kiselinama ili preparatima bez recepta, jer se tako tkivo uništava i više ne može da se analizira.

Fotografija može poslužiti za okvirnu informaciju, ali ne zamenjuje dermoskopski pregled. Strukture koje dermatolog procenjuje nalaze se ispod površine kože i ne vide se na fotografiji snimljenoj telefonom.