Ishrana i hronične bolesti

Svaka hronična bolest zahteva specifičan, tačno propisan režim ishrane i ključno je da ga se pacijenti pridržavaju. Pravilna ishrana poboljšaće imuni sitem i opšte stanje organizma, ali i značajno smanjiti rizik od komplikacija.

Šta su hronične bolesti?

Hronične bolesti su sve one koje traju duži vremenski period i možemo ih kontrolisati jedino adekvatnom terapijom. Mogu se javiti već u najranijem uzrastu, ali se uglavnom razvijaju u srednjem životnom dobu. Najčešće, traju čitav život. Za razliku od hroničnih, akutne bolesti nastaju naglo, traju kratko i najčešće ne ostavljaju bitne posledice po organizam.
Da bi hronična bolest bolest bila pod kontrolom, važno je da pacijent odlazi na redovne kontrole, da redovno uzima terapiju i pridržava se propisanog plana ishrane. Na taj način sprečavaju se moguće komplikacije i dalji razvoj simptoma bolesti.
Hronične bolesti nastaju usled različitih faktora,a svrstavamo ih u dve grupe:

• Metabolički faktori rizika su oni koji nastaju postepeno u organizmu ili mogu biti nasledni. To su gojaznost, hipertenzija, hiperglikemija, hiperlipidemija, itd;
• Faktori životne sredine: nepravilna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, loš kvalitet sna, stres… Važno je napomenuti i to da je nepravilna ishrana uzrok i metaboličkih faktora rizika, kao što su gojaznost i hipertenzija.

Vrste hroničnih bolesti

Hronične nezarazne bolesti su globalni zdravstveni problem i uzrok su više od 40 miliona smrti godišnje. Najčešće je reč o pacijentima između 30 i 69 godina. Najzastupljenije hronične bolesti su:

• kardiovaskularne (visok pritisak, srčana slabost, ishemijske bolesti srca, kardiomiopatije);
• dijabetes;
• maligna oboljenja;
• oboljenja bubrega;
• oboljenja štitne žlezde;
• reumatoidni artritis;
• osteoporoza;
• anemija;
• insulinska rezistencija,
• ostale.

Pravilna ishrana i hronične bolesti

Ukoliko poštuju terapiju, pridržavaju se saveta lekara i hrane se zdravo, pacijenti sa hroničnim bolestima mogu da žive kvalitetno. Najveći svetski stručnjaci u oblasti ishrane usmereni su na kreiranje pravilnih preporuka kako bi se zaustavio porast obolelih, ali i da bi se smanjila stopa smrtnosti. Dakle, pravilna ishrana jedan je od najvažnijih faktora u životu svih osoba obolelih od hroničnih bolesti. U zavisnosti od tipa oboljenja, simptoma i stanja pacijenta, lekar će napraviti individualni plan ishrane. Ovakav režim ishrane obuhvatiće unos svih potrebnih nutrijenata i zdrave namirnice koje će pojedincu odgovarati.
Istraživanja pokazuju da ishrana utiče na rad imunološkog sistema. Manjak minerala i mikronutrijenata može da oslabi imuni sistem. Ishrana bogata antioksidantima i omega- 3 masnim kiselinama može da doprinese smanjenju upalnih procesa. Najviše antioksidanata nalazi se u bobičastom voću, zelenom lisnatom povrću, mahunarkama, orašastim plodovima i celim zrnima žitarica. Najveći izvor omega 3 masnih kiselina je u ribi (losos, skuša, pastrmka) maslinovom i lanenom ulju.
Važno je da se pacijent strogo pridržava smernica koje je dobio od lekara, kako bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Ishrana u tome može mnogo da pomogne. Navešćemo osnove ishrane kod različtih hroničnih bolesti, prema savetima naše dr Tamare Šimić. Ipak, napominjemo da je najvažnije ono što vaš lekar kaže. Svaki organizam je priča za sebe i samo lekar koji prati vaše stanje i simptome zna tačno koje namirnice će za vas biti adekvatne.

Kardiovaskularne bolesti

Kardiovaskularne bolesti su najveći uzrok smrtnosti u svetu. Različite studije su pokazale da razvoju kardiovaskularnih oboljenja doprinosi nezdrava ishrana (zasićene i trans masne kiseline, visok unos natrijuma, holestreol), alkohol i gojaznost. U prevenciji kardiovaskulanih bolesti, kao i kod obolelih pacijenata, ishrana se bazira na sledećem: riba i riblje ulje, voće i povrće, nesoljene semenke, integralne žitarice, dijetna vlakna.
Ishrana treba da bude bogata kalijumom, linolenskom masnom kiselinom, folnom kiselinom.

Dijabetes

Dijabetes ili šećerna bolest nastaje kada organizam ne luči dovoljne količine insulina. Insulin je hormon koji se stvara u pankreasu. Odgovoran je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata- šećera. Kada nemamo dovoljnu količinu insulina, šećer koji unosimo ne dolazi iz krvotoka u ćelije. To izaziva povećanje šećera u krvi. Dijabetesom se smatra stanje kada je količina šećera u krvi (nakon 10 sati gladovanja) veća od 7.0 mmol/L. Postoji dijabetes 1 (kada pankreas ne proizvodi insulin) i dijabetes 2 (pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili on ne funkcioniše efikasno).
Promena životnih navika i prilagođena, izbalansirana ishrana, od ključne su važnosti kod pacijenata koji boluju od dijabetesa. Uz propisanu terapiju, tako se smanjuje rizik od komplikacija i drugih oboljenja, kao što su srčani udar, bolesti bubrega i moždani udar. Optimalan nivo šećera u krvi održava se zdravom ishranom, ali i aktivnim, zdravim načinom života. Ishrana uključuje povrće, voće u dozvoljenim količinama, integralne žitarice, semenke, orašaste plodove, zdrava ulja, ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, pileće meso, jaja, mleko i mlečne proizvode.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija je stanje koje podrazumeva povećan nivo insulina u krvi, kao i ćelijsku otpornost na insulin. Dolazi do povećanog nivoa glukoze u krvi, jer ćelije ne reaguju pravilno na insulin. Ukoliko se ne otkrije na vreme, insulinska rezistencija može uzrokovati predijabetes, dijabetes tip 2 ili gestacijski dijabetes. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom ishrana je bazirana na
unosu namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, bogatim dijetnim vlaknima. Na primer, ovsene pahuljice sadrže beta glukan, bubre u digestivnom traktu, daju produžen osećaj sitosti, a imaju malo kalorija. Takođe se preporučuje veći unos crvenog bobičastog voća, semenki, orašastih plodova i namirnica koje deluju protivupalno- riba, riblje ulje, sveže mleveno laneno seme, batat, lisnato povrće. Unos suvog voća i voća sa većim glikemijskim indeksom poput banane, lubenica, grožđa, ananasa je ograničen.

Bolesti štitne žlezde

Štitna ili štitasta žlezda veoma je važan deo endokrinog sitema i smeštena je na prednjoj strani vrata. To je železda sa unutrašnjim lučenjem, a luči hormone tironin (T3) i tiroksin (T4). Ovi hormoni pomažu u regulisanju različitih telesnih funkcija, uključujući i brzinu otkucaja srca. Najčešća oboljenja štitne žlezde su  smanjena funkcija štitne žlezde- hipotireoza i pojačano lučenje tireoidnih hormona-hipertireoza.Kada dođe do poremećaja štitne žlezde, simptomi mogu biti različiti i zahvatiti gotovo sve organske sisteme.
Preporuka je da se koriste integralne žitarice. To uključuje hleb od integralnog pšeničnog brašna, integralnu testeninu, integralni pirinač. Osim toga treba koristiti maslinovo i laneno ulje u salatama i jabukovo sirće, nemasne mlečne proizvode, sveže voće i povrće, bela nemasna riba, nemasna mesa: piletina, ćuretina, junetina i govedina.

Hašimotova bolest

Hašimotova bolest (Hashimoto tireoiditis) je stanje kada imunološki sistem napada štitnu žlezdu. Dolazi do smanjenja funkcije ove žlezde. Ishrana treba da obuhvati namirnice koje će poboljšati njenu funkciju i sprečiti progresiju bolesti. Iz ishrane treba eliminisati namirnice tretirane pesticidima, kao i namirnice koje sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje, zaslađivače i pojačivače ukusa.
Pojedine namirnice sadrže goitrogene, supstance koje u velikim količinama mogu da utiču na rad štitne žlezde: kupus, kelj, prokelj, brokoli, karfiol, rotkvice, soja i proso. U uobičajenim količinama, a naročito termički obrađene, kod većine ljudi nisu problem, posebno uz dovoljan unos joda. Da li ih i koliko treba ograničiti, procenjuje lekar prema vašem nalazu i terapiji.
Iz ishrane je neophodno isključiti soju koja sadrži fitoestrogene – izoflavone ganistein i daidzein, koji takođe inhibiraju TPO (tiroid-specifična peroksidaza) i na taj način smanjuju sintezu tiroidnih hormona. Unos strumogenih namirnica koje usporavaju resorpciju joda u organizmu se ograničava. To su kruške, grejpfrut, jagoda, breskve.
Za normalan rad štitne žlezde su posebno bitne šargarepa, kajsije, avokado, banane, seme suncokreta, morska riba, riblje ulji i integralne žitarice.

Anemija

Malokrvnost ili anemija je stanje koje se javlja kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija (eritrocita) koje prenose kiseonik do tkiva. Smanjen je i hematokrit, kao i hemoglobin. Opada procenat gvožđa u organizmu, što dovodi do umora, glavobolje, slabosti, vrtoglavice, bola u grudima, koža je bleda ili žućkasta, a otkucaji srca nepravilni.
Lečenje anemije podrazumeva ishranu koja će omogućiti sintezu hemoglobina. Osim gvožđa, potrebno je unositi vitamin C i B12, folnu kiselinu i druge hranjive supstance.
Ishrana treba da bude obogaćena vitaminima i oligoelementima. Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa iz hrane i mobilizaciju gvožđa iz telesnih rezervi. Posebno se preporučuje konzumacija soka od aronije,čaj od koprive, uz namirnice bogate vitaminom C, češće konzumiranje crvenog bobičastog voća, cvekle.

Opstipacija

Opstipacija ili zatvor je poremećaj rada creva, odnosno, pražnjenja creva. Dugoročna opstipacija dovodi do nadutosti, bolova u stomaku i drugih problema. Što duže traje, lečenje je teže. Čest uzrok opstipacije je nezdrava ishrana, unos masne, prerađene hrane i prostih šećera.

Za lečenje opstipacije ključno je:

• veći unos vlakana u ishrani, pre svega sveže salate. Zelena lisnata salata sadrži celulozu, dijetna vlakna koja ne podležu varenju u digestivnom traktu. čiste zid creva i ubrzavaju peristaltiku, a pružaju produžen osećaj sitosti;
• veći unos tečnosti;
• unos čija semenki i mlevenog lana koji se mogu dodavati i u salatu zajedno sa maslinovim uljem i jabukovim sirćetom kao dresingom;
• voćna užina najmanje 4-5 puta nedeljno. Voće ne unositi neposredno pre ili nakon unosa druge hrane, jer voće prvo fermentiše. Zato se uneta hrana može variti znatno duže i dovesti do osećaja nadutosti. Voće se uvek unosi kao zasebni obrok, 3,5- 4h nakon doručka;
• ovsene pahuljice za doručak sa jogurtom i mlevenim lanom;
• smanjiti unos sira i čajeva sa diuretskim efektom (mogu pogoršati opstipaciju zbog eliminacije vode iz creva). Mogu se piti blaži čajevi kao što su kamilica, čaj od nane.

Psorijaza

Psorijaza je hronično oboljenje kože i zahteva dugotrajno lečenje. Može se pojaviti u bilo kom dobu života, kako u dečijem uzrastu, tako i kod odraslih. Okidači su spoljni faktori, najčešće virusna oboljenja, bakterijske infekcije ili emotivni stres. Kako bismo ublažili simptome psorijaze neophodno je uvesti izbalansiranu ishranu: namirnice bogate vitaminima, pre svega vitaminom A i D, mineralima, antioksidansima i dijetnim vlaknima. Preporučuje se hrana bogata antioksidansima, beta-karotenima (šargarepa, kajsija, zeleno lisnato povrće), folnom kiselinom (brokoli, kupus i zeleno lisnato povrće), omega-3 masnim kiselinama (riba, laneno i čia seme). Unos crvenog mesa i mlečnih proizvoda sa visokim procentom mlečne masti se ograničava.
Folna kiselina je značajna u smanjenju simptoma psorijaze. Smanjuje upalu i svrab i na taj način doprinosi oporavku kože. Najviše folne kiseline sadrže brokoli, kupus i drugo zeleno lisnato povrće. Unos citrusa (limun, pomorandža, grejpfrut, mandarina) je ograničen. Mogu se piti samo razblaženi ceđeni sokovi.
Osim ishrane, za lečenje psorijaze je veoma važna pravilna nega kože i preparati koju na nju nanosimo. Više o psorijazi pročitajte psorijazi i mogućnostima lečenja.

Hemoroidi

Hemoroidi su prošireni krvni sudovi u predelu analnog otvora i donjeg dela rektuma. Pod pritiskom, ovi krvni sudovi su uvećani i otečeni, a mogu biti spoljašnji i unutrašnji. Ukoliko se ne leče na vreme, hemoroidi postaju veoma bolni, sprečavaju normalno funkcionisanje i često jedino rešenje može biti hirurški zahvat. Pravilna ishrana može ublažiti hemoroide.
Važno je da ishrana bude raznovrsna i bogata dijetnim vlaknima, kao i da se uzima dovoljna količina vode tokom dana. Ishrana treba da obiluje svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama.
Treba smanjiti unos kafe, ne konzumirati gazirane napitke i alkohol(pivo), izbegavati slanu i začinjenu hranu. Takva hrana zadržava tečnost u organizmu, što može stvoriti opstipaciju, a samim tim pogoršati hemoroide. Takođe, potrebno je ne konzumirati grickalice, izbaciti iz upotrebe belo brašno, a rafinisano ulje zameniti maslinovim uljem.

Osteoporoza

Osteoporoza predstavlja progresivni gubitak koštane mase. Smanjuje se gustina kostiju, zbog čega one postaju mekše i lomljive. Nedostatak kalcijuma u ishrani može vremenom dovesti do slabljenja kostiju. Ishrana treba da se bazira na namirnicama koje su bogate kalcijumom. Osim mlečnih proizvoda, hrana koja je bogata kalcijumom je brokoli, kelj, beli pasulj, susam, čia semenke, bademi, sardine, narandže kao i začini – suvi peršun koji treba dodavati svakom kuvanom jelu.
Potrebno je povećati unos vitamina D, jer on povećava sposobnost tela da apsorbuje kalcijum iz hrane.Opšta preporuka za većinu odraslih je oko 600 IU vitamina D dnevno iz hrane ili dodataka, a kod osteoporoze dozu određuje lekar prema nalazu. Redovna fizička aktivnost može da uspori napredovanje osteoporoze.

Fizička aktivnost i hronične bolesti

Zdrav, aktivan načina života i redovno vežbanje najbolja su prevencija različiith oboljenja i jedan od načina da se spreči dalje napredovanje bolesti.
preporučuje se šetnja do brzog hoda kad god ste u mogućnosti. Najbolje je biti aktivan ujutru, pre doručka, nakon popijenog jutarnjeg detoksa, jer se tada najefikasnije tope masti u potkožnom masnom tkivu i masti oko unutrašnjih organa. Tokom fizičke aktivnosti je obavezna hidriratacija tela – nositi sa sobom vodu, čaj ili ceđeni sok i tečnost uvek piti u gutljajima.
Uz zdravu ishranu i vežbanje, važan je i kvalitetan san, izbegavanje stresa, boravak u prirodi na svežem vazduhu.