Uklanjanje ateroma – ukratko
| Šta se uklanja | Kožna cista (aterom), zajedno sa kapsulom |
|---|---|
| Metode | Hirurško uklanjanje; radiotalasno uklanjanje kod odabranih manjih promena |
| Anestezija | Lokalna |
| Trajanje zahvata | Kod manjih promena najčešće 15 do 30 minuta |
| Zašto je važna kapsula | Njeno potpuno uklanjanje smanjuje mogućnost ponovnog javljanja ciste |
| Upaljen aterom | Najpre se zbrinjava upala, a uklanjanje se planira prema nalazu |
| Analiza tkiva | Uklonjeno tkivo se po proceni lekara šalje na patohistološku analizu |
| Cena | U važećem cenovniku dermatologije |
Šta je aterom i kako izgleda?
Naziv „aterom“ često se koristi za epidermoidnu cistu — promenu sa tankim zidom, odnosno kapsulom, koja sadrži pretežno keratin. U svakodnevnom govoru koristi se i izraz „lojna cista“, iako taj naziv nije uvek medicinski precizan.
Aterom obično izgleda kao zaobljena kvržica u koži ili neposredno ispod nje, boje kože ili blago crvenkasta, glatke i sjajne površine. Veličina se kreće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Na površini se ponekad vidi mali otvor ili ulegnuće, a promena je najčešće mekana i pomerljiva pod prstima. Najčešće se javlja na licu, vratu, iza ušiju, na leđima i grudima, ali može nastati i na drugim delovima tela.
Na kosmatom delu glave javljaju se i pilarne ciste, koje imaju drugačije poreklo, a slična kvržica može biti i lipom ili druga promena. Zato se pregledom najpre utvrđuje o čemu je reč, pa tek onda bira postupak.
Gde se aterom najčešće javlja?
Aterom se može javiti na bilo kom delu tela sa folikulima dlake, ali se najčešće primećuje na licu, vratu, iza ušiju, na leđima, grudima i ramenima.
Na leđima i ramenima aterom često naraste veći pre nego što se primeti, jer je van vidnog polja. Zbog pritiska i trenja o odeću može češće da se upali.
Na licu i obrazu obično se primeti ranije, dok je manji. Kod promena na licu posebno se vodi računa o rezu i budućem ožiljku, a način uklanjanja određuje lekar posle pregleda.
Iza uha i na vratu često smeta pri češljanju, brijanju ili nošenju nakita.
Na kosmatom delu glave slična kvržica je često pilarna cista, koja se pregledom razlikuje od ateroma.
Zašto nastaje aterom?
Ciste ovog tipa nastaju kada se ćelije površinskog sloja kože nađu u dubljem sloju i formiraju kapsulu koja se postepeno puni keratinom i sebumom. Sadržaj je gust, beličasto-žut i karakterističnog mirisa. Sklonost ka njihovom javljanju delom je nasledna. Promena ponekad nastane i na mestu ranije povrede, nadražaja ili zapušenog folikula dlake. Aterom nije posledica loše higijene i ne prenosi se sa osobe na osobu.
Kada se preporučuje uklanjanje ateroma?
Uklanjanje se razmatra kada cista raste, smeta pri oblačenju, češljanju ili brijanju, kada se ponavljano upali ili kada predstavlja estetsku smetnju — posebno na licu i vratu. Mala promena koja ne izaziva tegobe ne mora se odmah uklanjati i lekar može predložiti praćenje. Ako niste sigurni kakvu promenu imate, prvi korak je dermatološki pregled, na kojem se promena procenjuje i dogovara dalji postupak. Pregled ima smisla i kod promene koja brzo raste, menja izgled ili boli.
Kako izgleda uklanjanje ateroma?
Zahvat se u svakodnevnom govoru često naziva i operacijom ateroma, iako je reč o manjoj intervenciji koja se izvodi ambulantno, u lokalnoj anesteziji. Pre zahvata lekar pregleda promenu i pita za ranije upale, prethodne intervencije, terapiju koju koristite i alergije. Nakon dogovora o postupku primenjuje se lokalna anestezija.
Ubrizgavanje anestetika može kratko da pecka. Kada anestezija počne da deluje, tretirano područje je utrnulo, pa se tokom zahvata najčešće oseća samo pritisak ili dodir. Ako se javi neprijatan osećaj, dovoljno je to reći lekaru tokom intervencije. Kod manjih promena zahvat najčešće traje 15 do 30 minuta, zajedno sa pripremom. Po završetku dobijate uputstvo za negu rane i plan kontrole.
Metode uklanjanja ateroma
Hirurško uklanjanje ateroma
Hirurškim zahvatom uklanja se cista zajedno sa kapsulom. Pražnjenje sadržaja i potpuno uklanjanje nisu isti postupak: kada kapsula ostane u koži, cista se najčešće ponovo napuni. Zbog toga se, kad god je to moguće, odstranjuje cela kapsula.
U zavisnosti od veličine i mesta intervencije rana se zatvara odgovarajućom tehnikom. Ako se postave konci koji se ne razgrađuju sami, lekar određuje termin njihovog skidanja prema toku zarastanja.
Uklanjanje ateroma radiotalasima
Radiotalasni instrument koristi se kod odabranih manjih promena, kada lekar proceni da takav pristup odgovara nalazu. U našoj praksi to su najčešće promene do 7 mm, ali odluka se ne donosi samo prema prečniku ciste — važni su i njen položaj, dubina i prethodne upale.
Pre zahvata lekar objašnjava način uklanjanja, da li je potrebno zatvaranje rane i kakvo zarastanje se očekuje.
Kada se zahvat odlaže
Kod izražene upale konačno uklanjanje se najčešće odlaže dok se stanje ne smiri. U upaljenom i razmekšanom tkivu kapsula se teže odstranjuje u celosti, pa je i mogućnost ponovnog javljanja ciste veća. U tom periodu lekar zbrinjava upalu i zakazuje kontrolu.
Patohistološka analiza
Uklonjeno tkivo se po proceni lekara šalje na patohistološku analizu, kojom se potvrđuje vrsta promene. Nalaz se dobija u dogovorenom roku i pregleda se na kontroli, zajedno sa procenom zarastanja rane.
Šta ako je aterom upaljen ili pukne?
Crvenilo, otok, toplota i bol znaci su upale i razlog za pregled, ali ne znače automatski bakterijsku infekciju. Lekar procenjuje da li je potrebno lečenje upale, drenaža ili antibiotska terapija — odluka se donosi prema nalazu, a ne po pravilu. Ako se cista sama otvori, izlazak sadržaja ne znači da je uklonjena i kapsula: promena se najčešće ponovo puni. Aterom ne treba istiskivati niti ga vaditi kod kuće, jer se sadržaj tada lako izlije u okolno tkivo, a upala se pojačava.
Kod povišene temperature, širenja crvenila ili pojačavanja bola potreban je pregled bez odlaganja.
Oporavak nakon uklanjanja ateroma
Nega rane zavisi od mesta zahvata i načina na koji je rana zatvorena, pa se konkretna uputstva dobijaju odmah posle intervencije — kada se rana previja, kada sme da se kvasi i kada je moguć povratak fizičkim aktivnostima. Po prestanku dejstva anestezije moguća je blaga osetljivost u toj regiji. Rana se prva dva dana ne kvasi, a bazen, sauna i intenzivno vežbanje odlažu se do zarastanja, odnosno do skidanja konaca. Termin skidanja konaca određuje se individualno, prema mestu zahvata i toku zarastanja.
Povratak uobičajenim obavezama zavisi i od toga da li posao uključuje fizički napor ili trenje na mestu intervencije. Ako se bol pojačava, crvenilo širi, javi temperatura ili krvarenje ne prestaje, potrebno je kontaktirati ordinaciju.
Da li ostaje ožiljak?
Posle uklanjanja ciste na koži može ostati trag. Njegov izgled zavisi od veličine promene, mesta intervencije, prethodnih upala i individualnog načina zarastanja — ožiljci na leđima i grudima po pravilu su uočljiviji nego na licu i vratu. Pažljivo planiranje zahvata i pravilna nega rane imaju cilj da trag bude što diskretniji.
Osobe koje su ranije imale izdignute ili proširene ožiljke to treba da pomenu lekaru pre intervencije, jer taj podatak utiče na izbor tehnike zatvaranja rane i na negu posle zahvata.
Šta reći lekaru pre zahvata?
Terapija koju koristite – posebno lekovi za razređivanje krvi.
Alergije – na lekove, lokalne anestetike, flastere ili sredstva za dezinfekciju.
Ranije upale iste promene – da li je aterom već pucao, bio drenažiran ili lečen antibiotskom terapijom.
Način zarastanja – da li su ranije rane ostavljale izdignute ili proširene ožiljke.
Trudnoća ili dojenje – zahvat se tada planira u dogovoru sa lekarom.
Cena uklanjanja ateroma
Cena zavisi od veličine i položaja promene, odabrane metode i obima zahvata. Kod manjih promena postupak je jednostavniji, dok veće ciste zahtevaju zatvaranje rane i kontrolu zarastanja, a posebno se obračunava patohistološka analiza kada se radi.
Aktuelne cene nalaze se u cenovniku dermatologije. Nakon pregleda dobijate predlog postupka i informaciju o ukupnom trošku.
Ko obavlja uklanjanje ateroma?
Najčešća pitanja o uklanjanju ateroma
Da li aterom može ponovo da se javi?
Može, posebno ako kapsula nije uklonjena u celosti ili ako je cista pukla pre zahvata. Zbog toga se promena uklanja zajedno sa kapsulom. Nezavisno od toga, nova cista može nastati i na drugom mestu.
Da li je aterom isto što i lipom?
Nije. Aterom je cista u koži ili neposredno ispod nje, ispunjena keratinom i sebumom, dok je lipom nakupina masnog tkiva u dubljem sloju. Lipom je obično mekši, pomerljiviji i bez otvora na površini kože. Razlika se utvrđuje pregledom.
Da li je aterom isto što i lojna cista?
U svakodnevnom govoru da, izraz „lojna cista“ koristi se za isto što i aterom. Medicinski gledano, naziv nije sasvim precizan, jer aterom (epidermoidna cista) sadrži pretežno keratin, a ne loj. Uklanjanje lojne ciste je zato isti zahvat kao uklanjanje ateroma, a o kakvoj se cisti radi potvrđuje se pregledom.
Može li aterom da se ukloni dok je upaljen?
Najpre se zbrinjava upala. U upaljenom tkivu kapsula se teže odstranjuje u celosti, pa se konačno uklanjanje najčešće planira kada se stanje smiri. Lekar na pregledu procenjuje da li je potrebna drenaža ili neki drugi postupak.
Da li je zahvat bolan?
Zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji. Ubrizgavanje anestetika može kratko da pecka, a posle toga se oseća uglavnom pritisak i dodir. Po prestanku dejstva anestezije moguća je blaga osetljivost u toj regiji.
Kada mogu da se vratim poslu?
Kod manjih promena na mestima koja se ne opterećuju povratak je najčešće moguć već sutradan. Ako posao uključuje fizički napor, znojenje ili trenje na mestu zahvata, lekar posle intervencije daje konkretan savet.
Da li aterom može sam da nestane?
Cista sa kapsulom po pravilu ne prolazi sama. Sadržaj ponekad delimično izađe kroz otvor na površini, ali kapsula ostaje u koži i promena se obično ponovo puni.
Da li se uklonjeno tkivo šalje na analizu?
Po proceni lekara uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu, kojom se potvrđuje vrsta promene. Nalaz se pregleda na kontroli.
Da li aterom može da bude opasan?
Aterom je dobroćudna promena. Tegobe najčešće pravi kada raste, smeta ili se upali. Promenu koja brzo raste, menja izgled, boli ili krvari ipak treba da pregleda dermatolog, jer se pregledom potvrđuje o kojoj promeni je reč.
Zakažite uklanjanje ateroma u Beogradu
Imedic poliklinika nalazi se u ulici Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd. Radno vreme: ponedeljak–nedelja, 9:00–21:00.
Termin se zakazuje telefonom: 064 237 0707. Ako nas kontaktirate iz inostranstva, dostupni smo i preko Vibera i WhatsApp-a na istom broju.
Autor: Dr Ivica Jeremić
Doktor medicinskih nauka (molekularna medicina i imunologija), subspecijalista reumatologije, specijalizant dermatologije.
Stručni izvori
