Ksantelazme

Ove žućkasto – bele naslage zapravo predstavljaju nakupljanje holesterola i lipidnih materija u koži kapaka. Najčešće se njihova pojava vezuje sa povećanjem nivoa masti u krvi ili sa određenim metaboličkim oboljenjima, recimo, dijabetesom. Najčešći uzroci su:

• genetski faktor je u otprilike 50 odsto slučajeva uzrok nastanka;
• povišen nivo holesterola i triglicerida – LDL ( lipoproteini niske gustine), HDL (lipoproteini visoke gustine);
• gojaznost;
• insulinska rezistencija; dijabetes, bolesti jetre;
• upotreba određenih lekova, poput kortikosterioida i ciklosporina.

Sve su ovo razlozi koji mogu posledično dovesti do nakupljanja viška masti u koži kapaka i uzrokovati razvoj ksantelazmi. Pre samog njihovog uklanjanja uvek se obavljaju analize krvi i proverava nivo vrednosti holesterola i triglicerida.

Lako ćete ih prepoznati. Osim što su tipične žućkaste bolje, ksantelazme najčešće imaju jasno ograničene ivice, zaravnjene su i meke, a površina im je glatka. Najčešće se javlja nekoliko ksantelazmi odjednom. Najpre su to male izrasline, jedva primetne, a narednih meseci se sve više povećavaju i postaju vidljivije.

Važno je i da ih razlikujete od još jedne promene koja se naziva keratoze. Mogu delovati slično, ali reč je o dva različita stanja. Dok su ksantelazme glatke površine, keratoze su uglavom hrapave na dodir, žućkasto – braon boje. Javljaju se na licu, leđima, stomaku, grudima, većim pregibima na koži. Njihov uzrok uglavnom su mutacije u ćelijama zbog prekomerenog uvećanja ćelija na površini kože. Detaljnije o uklanjaju keratoza saznajte ovde.

Najčešće je dovoljan vizuelni pregled kako bi lekar utvrdio da je reč o ksantelazmama, a obavljaju se i nalazi krvi zbog provere nivoa holesterola i triglicerida. Ukoliko postoji povećanje ovih vrednosti, neophodno je i adekvatno lečenje kako bi se holesterol doveo u normalu. Dodatno, ako postoje sumnje, može se uraditi i dermoskopski pregled.

Ovaj pregled traje nekoliko minuta, koliko je potrebno da lekar pomoću dermatoskopa ustanovi o kojoj promeni je reč. Dermoskopski pregled se preporučuje jednom godišnje kao preventiva, a posebno za pregled mladeža. Posebno se savetuje trudnicama, tinejdžerima kod kojih može doći do većih pigmentnih promena na koži, ljudima koji se često izlažu suncu, koji imaju veliki broj mladeža na telu, preosetljivu kožu ili genetske predispozicije za razvoj raka kože.

Nakon obavljenih pregleda, kada lekar sa sigurnošću utvrdi da su u pitanju ksantelazme, određuje se najefikasniji način za njihovo uklanjanje. Najsavremenije metode su radiotalasi i lasersko uklanjanje. U određenim situacijama radi se i hirurško uklanjanje ksantelazme, ali tada oporavak traje do tri nedelje, a nekada i do šest nedelja ukoliko se pojave ozbiljniji otoci kapaka. Zato se pacijenti uglavnom odlučuju za one metode gde je oporavak brži i lakši.

Dve su metode koje primenjujemo za bezbedno uklanjanje ksantelazmi u našoj ordinaciji. Jedna je radiotalasna, a druga laserska. Obe su podjednako uspešne, a oporavak je lagan i brz. Naglašavamo još jednom da je ksantelazme najlakše ukloniti kada su manjeg prečnika i u početnoj fazi. Tada će se ujedno sprečiti i njihovo širenje, povećanje i grupisanje.

Pomoću radiotalasa uklanjaju se različite promene i izrasline na koži, uključujući i ksantelazme. Ova metoda namenjena je osobama koje žele da povrate prirodan i zdrav izgled kapaka, bez žućkastih mrlja i naslaga. Radiotalasi predstavljaju savremenu dermatohiruršku proceduru koja je bezbedna, efikasna i dobro podnošljiva.

Sam zahvat se izvodi u lokalnoj anesteziji i ne zahteva posebnu pripremu. Nakon dezinfekcije regije, lekar aplikuje anestetik, čime se postupak čini bezbolnim. Delovanjem radiotalasa dolazi do isparavanja promene, bez krvarenja i bez stvaranja klasičnih ožiljaka. Intervencija traje kratko, a po potrebi se uklonjeno tkivo može poslati na patohistološku analizu.

Oporavak je brz i u većini slučajeva traje od 7 do 10 dana. Koža nakon zahvata lepo zarasta, ali je u periodu oporavka neophodna zaštita od sunca. Kod većih ili dubljih ksantelazmi ponekad je potrebno ponoviti tretman, a u retkim slučajevima može ostati diskretan trag koji se kasnije uspešno koriguje laserom.

CO2 laser predstavlja zlatni standard u antiage tretmanima, zatezanju i podmlađivanju kože, ali se njegova primena ne završava samo na estetskom poboljšanju tena. Ovaj frakcioni ablativni laser spada među najefikasnije metode za uklanjanje ožiljaka i različitih benignih promena na koži, uključujući i ksantelazme. Deluje izuzetno precizno, uklanjajući promenu sloj po sloj, dok okolno zdravo tkivo ostaje očuvano.

Tretman se izvodi u lokalnoj anesteziji i sprovodi se u periodu sa smanjenim UV zračenjem, najčešće od jeseni do ranog proleća. Laser istovremeno deluje na površinske i dublje slojeve kože – uklanja oštećeni epiderm, dok u dubljim slojevima podstiče sintezu kolagena i regeneraciju tkiva. Laserska energija dovodi do isparavanja promene, čime se ksantelazma ili druga kožna izraslina postepeno i trajno uklanja.

Oporavak zavisi od dubine tretmana i traje od nekoliko dana do desetak dana. Nakon zahvata formira se krastica koja spontano otpada, dok koža u početku može biti blago ružičasta, a zatim poprima prirodnu boju. U periodu oporavka neophodna je adekvatna hidratacija i stroga zaštita od sunca, kako bi se sprečila pojava postinflamatornih pigmentacija.