Estetska i antiage medicina, laseri, oblikovanje i zatezanje tela, reumatologija, fizikalna medicina i terapije, dermatologija, radiotalasna hirurgija, tretmani lica i tela.

Related Posts

Holter EKG-pregled, cena, iskustva

Holter EKG je bezbedna i neinvazivna dijagnostička metoda koju kardiolozi koriste da bi tokom 24 sata pratili rad srca pacijenta. Pomoću elektroda koje se postavljaju na kožu, elektrokardiogram (EKG) beleži sve električne aktivnosti srca u određenom periodu.

ekg holter srca

Šta je holter EKG?

Ukoliko imate određene simptome koji mogu ukazivati na probleme u radu srca, kardiolog će vas najverovatnije uputiti da uradite holter EKG-a. Reč je o potpuno bezbolnoj, bezbednoj i neinvazivnoj proceduri koja će lekaru tačno pokazati postoje li određene srčane smetnje. EKG, skraćeno od elektrokardiogram, beleži električne signale srca. Ovaj test najčešće se koristi u najranijoj dijagnostici različitih srčanih oboljenja, kako kod starijih, tako i kod mlađih osoba. Standardni EKG koji lekari koriste u ordinacijama, u kolima hitne pomoći ili u operacionim salama, prikazuje aktivnost srca u kratkim intervalima. Mnogi simptomi koji su prlaznog karaktera tada neće biti zabeleženi. Iz tog razloga će lekar preporučiti kontinuirano praćenje EKG-a u određenom vremenskom periodu.
Postoje dva tipa EKG-a:

  • Holter EKG – pacijent nosi mali uređaj koji kontinuirano beleži sve srčane aktivnosti, a snimanje najčešće traje od 24 do 72 sata;
  • Monitor događaja- uređaj koji je sličan holter monitoru, ali snima aktivnosti srca u određeno vreme po nekoliko minuta. Najčešće, pacijent pritiska dugme onda kada oseti određene simptome, lupanje srca, ubrzan puls, nesvesticu… Ovaj uređaj pacijenti mogu nositi duže, čak i do mesec dana.

Holter EKG se koristi u kardiologiji od 1960.godine, kao jedna od najčeših dijagnostičkih metoda. Uređaj koji je otprilike veličine mobilnog telefona povezan je žicama sa elektrodama koje su pričvršćene na telo pacijenta.

Koje su prednosti holter EKG-a?

  • Holter EKG je najbrži i najjednostavniji način za praćenje srčanih aktivnosti;
  • Snimanje najčešće traje 24 sata, ali u zavisnosti od potreba može trajati i do 48 ili 72 sata;
  • Prednost holter EKG metode jeste što prikazuje srčani ritam pacijenta tokom čitavog dana i noći, za vreme uobičajenih fizičkih aktivnosti, napora, spavanja;
  • Pruža mogućnost da se ustanove poremećaji rada srca koji traju veoma kratko i javljaju se povremeno;
  • Kardiolog na osnovu snimanja holter EKG-a može da analizira rad srca u dužem vremenskom periodu, da ustanovi da li se javlaju bilo kakvi poremećaju, u kojim okolnostima i kakve posledice to dugoročno može izazvati.

Svakako, razloga za strah nemate, jer su naši lekari tu da vam pojasne sve što je neophodno i da sa vama prođu kroz svaki deo pregleda i dijagnostike.

Kada je potrebno uraditi holter EKG?

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da ishemijska bolest srca predstavlja najčešći uzrok smrti u svetu. Odnosi skoro 7,5 milona života godišnje, a to je 13,2% svih smrtnih ishoda. Bolesti srca i krvnih sudova već decenijama su vodeći uzrok obolevanja u svetu, a svaki šesti muškarac i svaka sedma žena u Evropi umre od infarkta miokarda.
Zato ne treba posebno naglašavati koliko je važna rana dijagnostika srčanih oboljenja. Šta god da osećate, a niste imali takve simptome ranije, bilo da ste često uznemireni, srce vam lupa brže nego inače, teško dolazite do daha, obavezno se javite kardiologu kako biste obavili kardiološki pregled.
Poremećaji u radu srčanog ritma mogu se javiti i zbog postojanja srčane mane, usled anemije, nepravilnog rada štitne žlezde, kao posledica stresnih situacija. I mladi ljudi koji se profesionalno ili rekreativno bave sportom, takođe mogu imati određene smetnje u srčanom ritmu. Postoji nekoliko najčešćih indikacija u slučaju kojih je neophodno uraditi holter EKG:

  • Vrtoglavice;
  • Nesvestice;
  • Ubrzan puls;
  • Napadi lupanja ili preskakanja srca;
  • Gubitak daha, slabost u  mišićima;
  • Pojačano zamaranje bez posebnog uzroka;
  • Bolovi i/ili pritisak u grudima.

Svi ovi simptomi mogu biti usko povezani sa oboljenjem kardiovaskularnog sistema. Holter EKG je sastavni deo praćenja pacijenata i u slučajevima kada je već ustanovljena aritmija, kada je pacijent doživeo infarkt ili ima drugo srčano oboljenje. Kod osoba koje imaju ugrađen pejsmejker hollter EKG će služiti za proveru rada samog pejsmejkera.

Na koji način funkcioniše holter EKG?

Holter monitor je uređaj koji radi na baterije i najčešće se pacijentu postavlja oko pojasa. Žicama je povezan sa elektrodama koje se stavljaju na grudni koš pacijenta. Holter EKG beleži sve podatke i srčane aktivnosti, svaku promenu ili nepravilnost u radu srca, sve do trenutka dok lekar ne skine uređaj. Ovakvim, kontinuiranim monitoringom, dobija se jasnija slika u vezi sa eventulanim problemima koje pacijent ima. Na osnovu toga, kardiolog će moći da postavi dijagnozu ili da uputi pacijenta na dalje analize i preglede.

Šta sve registruje holter EKG?

Kontinuirano beleženje srčanih aktivnosti tokom određenog, dužeg perioda, za lekara je od izuzetnog značaja. Holter EKG beleži svaku promenu i na osnovu toga kardiolog može da ustanovi da li ima razloga za brigu ili ne. Holter EKG registruje sledeće:

    • Sve oblike aritmije, poremećaje srčanog ritma;
    • Tahikardiju- ubrzan srčani rad, frekvenca < 100/min;
    • Bradikardiju – usporen srčani rad, frekvenca < 60/min;
    • Ekstrasistole (pretkomorske – SVES, komorske – VES);
    • Poremećaje provođenja električnih impulsa u srcu;
    • Nedovoljno snabdevanje srčanog mišića krvlju.

Priprema za holter EKG

U dogovoru sa kardilogom zakazaćete termin kada će vam holter EKG biti postavljen, kao i koliko dugo ćete ga nositi.Pre postavljanja holtera trebalo bi da se okupate, jer tokom nošenja uređaja to nećete smeti da radite. Muškarcima je najčešće potrebno obrijati delove grudi, kako bi elektrode mogle nesmetano da se postave na kožu. Obučeni tehničar postaviće uređaj i pričvrstiti elektrode na kožu, a ispod odeće se neće ništa ni primetiti. Sve što vam je nejasno, pitajte odmah. Važno je da nošenje holtera bude uspešno kako bi lekar imao što bolji uvid u rad vašeg srca.

Šta je dnevnik aktivnosti tokom nošenja holter EKG-a?

Za vreme nošenja holtera pacijent može i treba da obavlja sve svoje uobičajene aktivnosti. Kako bi lekar imao što jasniju sliku, pacijent treba da vodi takozvani dnevnik aktivnosti i da beleži sledeće:

      • Beleži se vreme odmora, spavanja, šetanja, vežbanja, svih ostalih fizičkih aktivnosti
      • Upisuju se sve eventulane tegobe i smetnje koje je pacijent osetio, kao što su bol u grudima, lupanje srca, preskakanje srca…;
      • Zapisuje se tačno vreme kada su se tegobe pojavile, koliko su trajale, kako se pacijent tada osećao (recimo:stezanje u grudima, plitak dah, pospanost, pad pritiska…).

Ovakvo zapisivanje svih promena tokom nošenja holtera pomoći će kardilogu da ustanovi da li su određene promene deo fiziološkog odgovora organizma ili su posledica poremećaja srčanog rada. Na primer, usporeni srčani rad se normalno manifestuje tokom spavanja, ali nije normalan nalaz u toku redovnih aktivnosti. Dnevnik aktivnosti lekaru će poslužiti za dodatnu interpretacju nalaza, kao i za dodatno analiziranje EKG-a. Poređenjem nalaza EKG-a i vaših informacija, lekar će dobiti širu sliku o vašem stanju.

Da li je nošenje holter EKG bezbedno?

Apsolutno jeste! Ne postoje kontraindikacije, rizici po zdravlje pacijenta, niti bilo kakva ograničenja u pogledu toga ko sme, a ko ne sme da nosi holter EKG. Ne postoji rizik od strujnog udara, jer elektrode ne propuštaju struju, već samo beleže električnu aktivnost srca.

Kako da se ponašam dok nosim holter EKG?

Dok nosite holter EKG važno je da se ponašate normalno, kako se inače ponašate. Možete raditi i neke laganije vežbice, voziti bicikl, šetati, sve što inače radite svakodnevno. Cilj snimanja i jeste da se dobije jasan uvid u to kako se vaše srce ponaša dok obavljate svoje uobičajene aktvnosti. Ipak, važno je da se pridržavate nekih smernica kako bi snimanje prošlo što uspešnije:

      • Dok nosite holter ne smete se kupati/tuširati i morate strogo voditi računa da ne pokvasite elektrode. Bilo bi dobro i da sprečite pojačano znojenje jer se tada elektrode mogu odlepiti sa kože;
      • Vodite računa da ne odlepite ili pomerite kablove, što se ipak može desiti dok spavate ili se brže krećete. Tada postoji mogućnost da se izgubi deo zapisa;
      • Ne približavajte se magnetima niti električnim uređejima jer oni mogu da ometaju rad holtera. Ne približavajte se mikrtoralasnoj pećnici, ne koriste električni brijač, električnu četkicu za zube, električno ćebe.

Smem li da vežbam dok nosim holter EKG?

Lagana šetnja i sve ostale fizičke aktivnosti koje vas neće previše umoriti i oznojiti, dozvoljene su tokom snimanja holtera EKG-a. Nije zabranjeno ni bavljenje težim fizičkim aktivnostima, ali tada postoji mogućnost da ćete se više znojiti i da će elektrode spasti sa kože usled pojačanog kretanja. To će dovesti do prestanka snimanja i prikaz EKG-a neće biti potpun.

Šta kada skinem holter EKG?

Tokom nošenja holtera prati se srednja srčana frekvencija, poremećaji srčanog ritma, depresija ST segmenata, snabdevenost srčanog mišića krvlju. Nakon predviđenog vremena, odlazite u ordinaciju gde će vam tehničar skinuti aparat i elektrode sa kože. Svi podaci koje je uređaj beležio prebacuju se u računar i kardilog ih zatim analizira. Lekar dobija objektivnu sliku rada srca tokom prethodna 24 sata. Na osnovu dobijenih nalaza i analiziranja EKG-a kardiolog će utvrditi da li postoje poremećaji u radu srčanog ritma ili u provođenu srčanog impulsa, da li se očitavaju aritmije. Rezultati EKG-a nekada će biti dovoljni za dijagnostiku, lekar će odrediti terapiju i učestalost kontrola. U slučaju kada EKG nalaz nije dovoljan, lekar će tražiti dalje analize i preglede.

Postoji li oporavak nakon nošenja holter EKG-a?

Ne postoji period oporavka nakon nošenja holter EKG-a. Nakon što vam tehničar skine aparat i otkači elektrode, odmah se vraćate svojim svakodnevnim aktivnostima.

ekg holter

Kako izgleda normalan nalaz holter EKG?

Nakon obavljenog snimanja lekar će sagledati sve faktore. Vaš nalaz će biti u redu ukoliko ga definiše sledeće:

      • Odsustvo aritmija;
      •  Pravilan srčani rad tokom perioda snimanja (sinusni ritam);
      • Broj otkucaja srca koji je u fiziološkom opsegu;
      • Usporen rad srca tokom sna;
      • Dobra prokrvljenost srčanog mišića koja se vidi u analizi repolarizacije srčanog mišića (ST segmenta EKG zapisa);
      • Minimalan broj preskoka srca koji uočavaju tokom 24 sata.

Holter EKG-  cena i dodatna pitanja

Na stranici Cenovnik možete pogledati cene svih procedura i tretmana. Za sva dodatna pitanja, naš stručni tim vam je uvak na raspolaganju. Zakažite pregled, slobodno nas kontaktirajte putem broja telefona 064/237-0707 ili nam pišite na e-mail imedic.rs@gmail.com.