Keloidi i hipertrofični ožiljci

Hipertrofični ožiljci su slični keloidima, ali su manji. Nastaju kao rezultat zarastanja rana koje su nastale usled povrede ili nakon operativnog, hirurškog zahvata. Na mestu rane se formira tkivo koje je drugačije od ostatka kože. Boja hipertrofičnog ožiljka varira od crvene do ljubičaste. Ivice su definisane, a ožiljak je veoma čvst na dodir.

Hipertrofični ožiljci izazivaju svrab, a neretko su i bolni. Ožiljak se zadržava na mestu prvobitne rane, pa se vremenom može umanjiti. Ožiljak treba tretirati prema uputima lekara odmah nakon zarastanja, odnosno kada se izvade konci ukoliko je izrok hirurška intervencija. Nakon sazrevanja ožiljka, moguće je koristiti laserske tretmane koji će umanjiti vidljivost ožiljaka.
Hipertrofični ožiljci na koži imaju tendenciju da se razviju i nakon upale unutar kože koju su uzrokovale akne. Ovakvi ožiljci su manje primetni od keloida i ne izazivaju konstantnu nelagodnost tokom kretanja ili vežbanja.

Mogu se pojaviti na koži bilo koje vrste rana, ali najčešće se javljaju kada zarastu posekotina, ogrebotina ili modrica. Hipertrofični ožiljci mogu biti neravni na dodir i često su svrbežni ili bolni tokom prvih nekoliko meseci nakon razvoja. Takođe mogu biti nežni na dodir do dve godine nakon formiranja ožiljka.

Keloidi i hipertrofični ožiljci mogu se pojaviti bilo gde na telu. Iako se najčešće javljaju na grudima, ramenima, nadlakticama i zadnjem delu vrata, keloidi se mogu formirati i na drugim delovima kože.

I keloidni i hipertrofični ožiljci podjednako pogađaju i muškarce i žene, bez obzira na njihov tip kože. Oni nisu ograničeni na bilo koju određenu starosnu grupu ili etničku pripadnost, mada je veća verovatnoća da će se pojaviti kod ljudi sa tamnijom pigmentacijom ili kod onih koji su iskusili oštećenje kože od sunca. Hipertrofični ožiljci se obično formiraju kod mlađih osoba; međutim i odrasli ih mogu iskusiti. Ovi ožiljci često počinju kao crvene kvržice koje kasnije postaju podignute i čvrste sa tvrdom ivicom nakon zarastanja od povrede kao što su operacije ili upala kože praćena aknama. Keloidi i hipertrofični ožiljci su veoma česti u opštoj populaciji. Takođe je veća verovatnoća da će se razviti na delovima tela koji dobijaju česte traume, kao što su ramena, vlasište, vrat i grudni koš.

Ova dva stanja mogu izazvati bol i uznemirenost dok se razvijaju, kao i kada sazrevaju u svoj konačni oblik. Osobe sa ovakvim ožiljcima na telu imaju problem sa tretiranjem samih ožiljaka. Ako su oni prisutni na mestu koje je lako uočljivo i ne može se prekriti, osobe pate zbog manjka samopouzdanja, dok konstantno osećaju prisutnost ožiljka na koži, zbog bola, svraba i neugode.

Postoji nekoliko mogućih uzroka, uključujući povrede kože, stanja kože kao što su akne, boginje i opekotine. Drugi uzroci mogu biti pojava ekcema, akni ili genetski poremećaj koji se zove nevus comedonicus.

Keloidi i hipertrofični ožiljci nastaju kada telo proizvodi previše kolagena kao odgovor na povredu – bilo direktno na vrhu postojećeg ožiljnog tkiva (keloidi) ili ispod njega (hipertrofični ožiljci). Telo stvara kolagen u pokušaju da zatvori sve otvorene rane. Ovo rezultira izdignutim delovima kože koji izgledaju kao izrasline, a ne kao normalni, ravni ožiljci. Mogu se osećati tvrdo ili kvrgavo pod vrhovima prstiju jer su napravljeni od dodatnih vlakana vezivnog tkiva umesto običnih masnih ćelija ispod sloja dermisa (drugi najdublji sloj).

U nekim slučajevima, problematični ožiljci se mogu sprečiti izbegavanjem povreda kože i adekvatnom i pravilnom brigom o koži nakon povrede. Neki ožiljci mogu biti uzrokovani oštećenjem kože na ćelijskom nivou ili oštećenjem od preteranog pritiska. Takva vrsta ožiljaka se ne može sprečiti izbegavanjem povreda ili brigom o koži. Osobe sa kožom sklonom keloidima, imaju povećan rizik od razvoja ove vrste ožiljaka uprkos pažljivoj nezi rana i izbegavanju povreda.

Samostalno lečenje se ne preporučuje, jer može dovesti do komplikacija na koži. Dijagnozu postavlja dermatolog nakon pregleda. Pregled traje do pola sata, gde se golim okom i uz pomoć anamneze sa kliničkom slikom može utvrditi prisutnost ožiljaka. Definitivna dijagnoza i plan za dalje lečenje ustanovljavaju se nakon biopsije, na osnovu histopatološke analize. Ukoliko se ožiljci uklanjaju laserskim tretmanima, lekar će odrediti najbolji laserski tretman za trenutno stanje na koži, broj ponavljanja i raspored termina.

Važno je potražiti lečenje čim se ožiljak razvije. Što se ranije počne sa lečenjem, to će biti efikasnije. Ožiljci mogu da budu veoma teški za lečenje, pa je pravovremeno dijagnostikovanje ožiljaka ključno za pravilno tretiranje. Određeni ožiljci ne mogu se u potpunosti ukloniti, ali se značajno može uticati na njihov izgled i na minimiziranje pratećih simptoma.

Dok keloidi i hipertrofični ožiljci nisu opasni po zdravstveno stanje, oni i dalje mogu dovesti do ozbiljne nelagodnosti. Postoje tretmani koji služe za sprečavanje daljeg doživljaja nelagodnosti i poboljšanja izgleda samih ožiljaka. Odabir metoda kojima će se ožiljak tretirati zavisi i od starosti samog ožiljka i stanja kože.

Čvrsti i rozikasti ožiljci koji nastaju nakon povrede, hirurškog zahvata ili traume na koži, mogu da se tretiraju tretmanom koji podrazumeva korišćenje:

• Silikonskih gelova
• Silikonskih kompresivnih flastera