Estetska i antiage medicina, laseri, oblikovanje i zatezanje tela, reumatologija, fizikalna medicina i terapije, dermatologija, radiotalasna hirurgija, tretmani lica i tela.

Related Posts

Hipertenzija- visok pritisak

Hipertenzija je jedna od najzastupljenijih hroničnih bolesti, i prema podacima iz 2015. godine, hipertenziju ima 30-45% svetske populacije. Hipertenziju ima preko 60% ljudi starijih od 60 godina.

hipertenzija

Šta je hipertenzija i kako se dijagnostikuje?

Hipertenzija (visok pritisak) je hronična bolest koju karakteriše povišen krvni pritisak u arterijama, koji se meri u milimetrima živinog stuba (mmHg). Dijagnoza se postavlja na osnovu merenja krvnog pritiska pomoću aparata koji mogu biti mehanički ili elektronski.
Ambulatorni monitoring krvnog pritiska, poznat i kao „holter pritiska“, je najpouzdaniji način dijagnostikovanja hipertenzije i praćenja efekata lečenja. Izvodi se pomoću aparata koji je programiran da meri pritisak na 15-30minuta tokom celog dana, dok vi obavljate svoje uobičajene aktivnosti.
Krvni pritisak se izražava kroz dve vrednosti: prva vrednost je uvek veća i naziva se sistolni pritisak, a druga vrednost, koja je manja, se naziva dijastolni pritisak:

Hipertenzija

Normalne vrednosti sistolnog pritiska su od 100 do 140 mmHg, dok su  normalne vrednosti dijastolnog pritiska su od 60 do 90 mmHg.

Kako se meri pritisak u kućnim uslovima?

  • U prostoriji treba da bude tišina i potrebno je da mirujete u sedećem ili ležećem položaju bar 5 minuta pre merenja.
  • Prilikom merenja teba da budete u sedećem ili ležećem položaju sa leđima i rukom oslonjenim na podlogu.
  • Uvek pritisak izmerite dva puta u razmaku od 1 do 2 minuta.
  • Ukoliko izmerite vrednosti krvnog pritiska veće od 135/85 mmHg, potrebno je da se javite na kardiološki pregled da bi se ustanovilo da li imate hipertenziju.
  • Ukoliko imate hipertenziju, ili na nju sumnjate, preporučeno je da tri uzastopna dana merite krvni pritisak ujutru i uveče pre dolaska na kardiološki pregled. Vrednosti zapišite i donesite na uvid kardiologu.

 

Šta je „hipertenzija belog mantila“?

Ukoliko vam je na lekarskom pregledu izmeren povišen krvni pritisak, a u kućnim merenjima pritisak nikada nije povišen, verovatno se radi o hipertenziji belog mantila. To je stanje kada se povišene vrednosti krvnog pritiska mere na lekarskom pregledu kod osoba koje inače nemaju povišen krvni pritisak i hipertenziju.
Najpouzdaniji način da se ispita da li se radi o hipertenziji belog mantila je da se uradi „holter pritiska“ (ambulatorni monitoring krvnog pritiska) na osnovu kog će se proveriti kakva je prosečna vrednost krvnog pritiska i da li postoje dnevne varijacije.

 

Šta je „maskirana hipertenzija“?

Ukoliko u kućnim merenjima imate povišen krvni pritisak, a na lekarskom pregledu se mere normalne vrednosti, radi se o maskiranoj hipertenziji.
Najpouzdaniji način da se ispita maskirana hipertenzija je da se uradi „holter pritiska“ (ambulatorni monitoring krvnog pritiska) na osnovu kog će se proveriti kakva je prosečna vrednost krvnog pritiska i kakve su dnevne varijacije.

 

Koji su simptomi hipertenzije?

Hipertenzija često ne daje nikakve simptome, zbog čega se kolokvijalno naziva „tihi ubica“. Simptomi se češće javljaju prilikom „skokova pritiska“, dok kod stalno povišenog pritiska simptomi mogu izostati. Iz ovih razloga je potrebno da povremeno kontrolišete krvni pritisak i ukoliko ste zdravi i ne osećate nikakve tegobe.
Ukoliko imate visok pritisak, mogu se javiti sledeći simptomi:

  • glavobolja;
  • zujanje u ušima;
  • osećaj pritiska u glavi;
  • crvenilo ili zažarenost lica;
  • krvarenje iz nosa;
  • pucanje kapilara u očima;
  • mučnina i povraćanje;
  • zamaranje;
  • bol u grudima.

Ukoliko imate neki od navedenih simptoma, potrebno je da se javite na kardiološki pregled da bi se ustanovilo da li imate hipertenziju.

Zašto je hipertenzija opasna?

Hipertenzija daje brojne komplikacije, od kojih neke mogu biti i fatalne. Hipertenzija oštećuje srce, mozak, bubrege, oči i krvne sudove.
Dugotrajan povišen pritisak oštećuje krve sudove (arterije) i povećava rizik za pojavu:

  • moždanog udara (šlog);
  • srčanog udara (infarkt srca);
  • srčane slabosti (srčana insuficijencija);
  • oštećenja funcije bubrega (bubrežna insuficijencija);
  • anurizme aorte;
  • bolesti perifernih arterija.

hipertenzija beograd

Kako se hipertenzija leči?

Ukoliko se ustanovi da imate hipertenziju, vaš kardiolog će izabrati najbolji modalitet lečenja za vas, u zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska, faktora rizika za kardiovaskularne bolseti i postojanja pridruženih bolesti. Nekada lečenje hipertenzije ne zahteva primenu lekova, već se regulacija krvnog pritiska postiže pomoću promena životnih navika.
U slučajevima kada je potrebno uvesti terapiju, na raspolaganju su brojni lekovi iz više različitih grupa, koji pojedinačno ili u određenim kombinacijama dovode do regulacije krvnog pritiska.
Vaš kardiolog će proceniti da li je u lečenje potrebno uključiti i lekare drugih specijalnosti, u zavisnosti od rizika za razvoj komplikacija i postojanja oštećenja organa.

 

Higijensko-dijetetski saveti za prevenciju i lečenje hipertenzije

  • Smanjite unos kuhinjske soli. Ograničite unos soli na 5g na dan. Ukoliko ograničte unos soli na manje od 4.4g na dan, možete smanjiti vrednost krvnog pritiska za 5 mmHg. Smanjenje unosa ćete postići tako što nećete dosoljavati spremljenu hranu. Na minimun ograničite unos konzervirane hrane, turšije i mesnih prerađevina.
  • Ograničite unos alkohola. Muškarci unos moraju da ograniče na 14 jedinica alkohola nedeljno, a žene na 8 jedinica (čaša vina ili piva iznosi 2.3 jedinice, dok čašica žestokog pića iznosi 1 jedinicu alkohola). Iako nedeljno možete da popijete šest čaša vina ili piva ako ste muškarac, odnosno tri čaše ako ste žena, potreno je da postoje dani kada uopšte ne uzimate alkohol, kao i da ne popijete više od dva alkoholna pića za dan.
  • Prekinite konzumiranje cigareta. Pored koristi za krvni pritisak, tako ćete smanjiti rizik i od drugih kardiovaskularnih bolesti, kao i rizik za pojavu malignih bolesti.
  • Vodite računa o ishrani, kako o količini, tako i o izboru namirnica. Izbegavajte šećer i slatkiše, prženu hranu, crveno meso (svinjsko i goveđe), grickalice. Unosite povrće, sveže voće, hranu bogatu vlaknima, ribu, maslinovo ulje (nezasićene masne kiseline).
  • Postignite i održavajte optimalnu telesnu masu. Indeks telesne mase treba da bude u opsegu 20-25 kg/m2, a obim struka mora da bude manji od 94cm za muškarce, odnosno maji od 80cm za žene.
  • Redovno se bavite fizičkim aktivnostima. Preporučene su aerobne aktivnosti kao što su hodanje, džogiranje, vožnja bicikla i plivanje. Aktvnost treba da bude umerenog intenziteta i trajanja minimum 30 minuta. Preporučeno je da imate aerobne fizičke aktivnosti 5-7 puta nedeljno.

 

Holter pritiska-  cena i dodatna pitanja

Na stranici Cenovnik možete pogledati cene svih procedura. Za sva dodatna pitanja, naš stručni tim vam je uvak na raspolaganju. Zakažite pregled, slobodno nas kontaktirajte putem broja telefona 064/237-0707 ili nam pišite na e-mail imedic.rs@gmail.com.

 

Autor: dr Nataša Cvetinović